Проф. др Бранислав Тодоровић

Бранислав Б. Тодоровић, рођен је 7. јануара 1931. године, у Београду, где је завршио гимназију и дипломирао на Машинском факултету. Као стипендиста фондације Alexander von Humboldt, био је на специјализацији на Техничком Универзитету у Берлину, где је припремио своју докторску дисертацију, коју је одбранио на бeоградском Машинском факултету, 1970. године, из области климатизације.

После дипломирања, од 1960. до 1963. године, радио је као пројектант термотехничких постројења у пројектантском бироу “Машинопројекта”, а потом у “Србија пројекту”. За асистента на Машинском факултету у Београду, на катедри за термотехнику, изабран је 1960. године. Хонорарни доцент на Машинском факултету у Нишу постаје 1970. За доцента на Машинском факултету у Београду изабран је 1971. године. Већ 1974. постаје ванредни, а 1979. редовни професор на Машинском факултету у Београду.

Предаје предмете: “Пројектовање постројења за грејање и хлађење”, “Грејање и проветравање”, а потом и предмет “Климатизација”, који је као први увео у факултетски наставни програм у Србији. Предавао је у Скопљу и Сарајеву, а у периоду од 1970-1972. на Универзитету у Бечу, као гостујући доцент. Током 1985/1986. године, држао је наставу на Калифорнијским универзитетима Berkeley и San Jose, а од 1993-1995. био је редовни професр на универзитету државе Канзас. Држао је предавања на преко 50 универзитета Европе, Азије и Америке.

Био је руководилац и предавач на међународним студијама за хлађење и климатизацију Међународног института за хлађење из Париза. Био је ментор и члан комисија за докторске дисертације и магистарске радове широм Југославије, као и у САД, Сингапуру, Хонг Конгу, Аустралији и Кини. На Машинском факултету био је шеф катедре за термотехнику и директор Института за енергетско машинство.

Област истраживања проф. Тодоровића обухвата нестационаран пренос топлоте у зградама, транспорт топлоте кроз омотач зграде и структуру зграда, топлотно оптерећење грађевинских објеката, утицај сунчевог зрачења, рационалну потрошњу енергије. Дефинисао је физички проблем одређивања топлотног оптерећења климатизованих просторија и дао математички модел за његово израчунавање, узимајући у обзир ефекат акумулације топлоте у маси зграде. Дао је оригинално решење за прорачун топлотног оптерећења зграда од променљиве сенке које обухвата “историју” осенчења. По његовим пројектним параметрима рачунати су сви пројекти грејања и климатизације у Југославији. Дао је и допринос теорији размењивача топлоте вода-ваздух који се користе у климатизацији, а везани су за системе даљинског грејања. Као један од првих у свету истраживао је ефекте двоструких фасада.

Проф. Тодоровић је увек био ангажован на стратешким и другим значајним пројектима, као што су: Снабдевање топлотном енергијом Београда из Обреновца, Енергетика железаре у Смедереву, Унапређење даљинског грејања Београда, Хлађење трафо станица у пустињи Блиског истока, Климатизација института Црвена застава у Крагујевцу, рецензија пројеката за војну болницу у Београду. Фабрика хидрауличних уређаја у Трстенику, Климатизација вагона из Смедеревске Паланке итд.

Проф. Тодоровић је објавио преко 260 радова у часописима, на конгресима и у монографијама. Има 32 научно истраживачка пројекта, 72 стручна рада, аутор је 15 издања књига, а 130 пута је цитиран у страној литератури. Цитиран је у познатим Немачким издањима: Springer као и Oldenburg Verlag, помиње се и у тексту америчког издања “Handbook of Fundamentals”, који издаје ASHRAE у SAD.

Члан је Руске Академије за архитектонске и грађевинске науке, Мађарског Научног друштва, почасни је члан Руске асоцијације за грејање и климатизацију АВОК, има степен чланства “fellow” у америчкој асоцијацији ASHRAE у којој је био члан Управног одбора, а сада је члан ASHRAE Комитета за  издавачку делатност. Био је подпредседник и председник Европске асоцијације за грејање и климатизацију REHVA, a у међународном институту за хлађење је, у два мандата, био подпредседник. Био је директор националног програма за енергетску ефикасност зграда при Министарству за науку и технологију Србије.

Сада је председник Српског друштва за грејање, хлађење и климатизацију КГХ, главни уредник часописа КГХ, уредник је еминентног међународног научног часописа Energy&Buildings који издаје Elsevier.

Награђен је златном медаљом европске асоцијације REHVA, Београдском Октобарском наградом, наградама ASHRAE за достигнућа у настави и плакетом за међународне активности, златном плакетом  Савеза машинских и електротехничких инжењера Србије чији је почасни члан.

Налази се на међународној листи “distinguished lecturers”, води традиционалне међународне конгресе КГХ, који су признати у свету, стални је гостујући предавач на универзитету Нан Јингу у Кини. Током последње деценије био је предавач по позиву у Шпанији, Пакистану, Румунији, Грчкој, Словенији, Аустрији и САД, а током 2011. и 2012. у Јордану, Турској и Јужној Кореји.

Редовни члан је Академије Техничких наука Србије, недавно је добио почасни докторат најстаријег Румунског техничког универзитета Universitati Politehnica Timisoara. Врло добро говори енглески и немачки, а служи се Руским.

Ожењен је са Маријом Тодоровић, имају троје деце.