Српски кривак Мисли српски делај светски
| 231. О МИЛИЦИ Понедељак, 19.8.2013. Милица има дугачку косу и мали младеж на прћастом носу, и поглед посебан, весео, враголаст, и друг је добар, свака јој част. Милица носи црвену машну, и има нову перницу страшну, за оне њене, ко угаљ локне, на крај света свако јој скокне, за оне њене љубазне смешке, на крај света свако би пешке. Све је речено, строго по реду, она је са мном у истом разреду. Шта моја мама на све то каже: “Да коза може, ал’ рог не лаже!” Јавно је рекла: “Теби је, вала, због њеног носа и памет стала. Већ Ти је сине крива вилица, понављаш стално Милица, па Милица!” |
232. ПЕСМА О КАМЕНЧИЋУ Уторак, 20.8.2013. Кренуо на пут један каменчић, срео га уморног невен невенчић: “Престани да се даље котрљаш, где јуриш тако, куда то срљаш?” “Журим се врло. Дечак Сретенчић тражи под хитно лепи каменчић, имаћу, знај, лепи базенчић, а поред њега још и теренчић!” “Идем са тобом!” – рече невенчић, “Хоћу да видим твој базенчић! “Ох, што је био радостан Сретенчић, када је стигао лепи каменчић, од невен цвета сплео је венчић, па је храбро скочио у базенчић! |
233. О ЗЛАТУ И СРЕБРУ Среда, 21.8.2013. Небо плаво, а на њему златник, бистри поток жури се кроз луг, на њиви је својој земљоратник, а крај њега – оружје му плуг! Златник злато просуо по шару, радује нас на тањиру воће, хвала сунцу на његовом дару, лето траје – сви до неба хоће! Дан кад прође – ето сребрњака, поља, шуме… тад прекрива срма, унук слуша шта му прича бака, све док санак не стигне из грма. Месец сребро просуо на реку, у лов креће буљоока сова, један шврћа сања свога деку и понавља научена слова. Када опет златник на небо се попне, сунчев зрачак шврћи заигра на лицу, он устаје, нешто би да клопне, а пре тога сриче ћирилицу! |
234. ТЕПИХ Четвртак, 22.8.2013. Име ми је кратко тепих, успомена имам лепих, иако сам ја на поду, спадам, знајте, у господу! Тачно јесте да ме газе, има оних који не пазе, увек морам да се стрпим, понижење да претрпим. Од малена мене уче да сам рођен за папуче, а ципеле и још чизме – то су праве катаклизме! Господин тепих ту нагло стаде, једна му суза низ образ паде, свестан је јадан шта га све чека – прашина, блато, стотину флека… |
|||
|
|
|
|||||
| 235. БИЉКА Петак, 23.8.2013. Зашто неко земљу копа или риља, то што после сеје то су разна биља. Да су биљке жедне истина је жива, зато башта мора и да се залива. Са семенком тада чудо се догађа, из ње нови живот почиње да рађа. Нестрпљивци стално сваког дана пиље, чекају тренутак да изникне биље. Кад стабљика нежна из земље изникне, радосна и срећна сунцу поздрав кликне. Шта да даље радиш – биљку пази, храни, од опаког корова чувај је и брани. Кад Те чујем како дереш се и вичеш, присети се мало – и Ти си к’о биљка морао да растеш, а пре тога ничеш! |
236. НАЈБОЉИ САМ Субота, 24.8.2013. С другом играм шах, није му по вољи што га побеђујем – значи да сам бољи. Позната сам птица из фудбалског гнезда, дриблам, дајем голове, јер сам права звезда. Ниједног се питања на свету не бојим, проверите слободно како с знањем стојим. Чак и кад се прехладим, кад почнем да кијам, чак и тада, знајте, силно знање “сијам”. Истина ме штрецне, ал’ ко за њу мари, волим да се хвалим, мада ме то квари! |
237. НЕОБИЧНА СВАЂА Недеља, 25.8.2013. Свађали се тањири, кашике и шоље, да их деца воле – зато су прваци. Реч одавно тражимо, знате нам манире, за бирање јела питајте тањире. Можда су те паприке прве биле раније, сад је најтраженији – пун тањир бораније. То су страшне лажи, има л’ ишта боље, од укусног млека – питају вас шоље? Узалуд се свађају, боље нека пазе, колико им једу те мамине мазе? Најчешћи је случај да углавном брљају, тек да тањир, кашику и шољу испрљају. |
