Српски кривак Мисли српски делај светски
| 308. СМОГ Понедељак, 4.11.2013. Маме и тате деца вам пишу, у своме граду хоће да дишу. Вреди ли рећи да тешко могу да стално буду у густом смогу. Гледајте небо, димњаци пуше, од смога, зна се, многи се гуше. Маме и тате мора да чују, свакога дана деца се трују. Смислите нешто, треба вам слога, да нема више дима и смога. То исто жели птица са гране и зелен хоће да остане лист, нек’ плаво небо ујутру сване и ваздух стално нек’ буде чист! |
309. ЕЛИПСА Уторак, 5.11.2013. Један дечак свог другара тужи, нема појма, каже, да му Земља око Сунца кружи, зато не зна оно, што и врапци знају, зашто дани у години различито трају. Још нам тврди, дотични је стипса, не да ником жваку, чак ни два-три чипса, и брига га што се Земља око сунца врти по путањи названој елипса. Зими кад је Сунце од Земље најдаље, тад мање топлоте Земљанима шаље, лети нам је Сунце много, много ближе, па нам топли пакет много брже стиже. То што су нам дани краћи или дужи, зависи од путање којом Земља око Сунца кружи. |
310. О БРОДУ Среда, 6.11.2013. Броде, броде, здраво, здраво, кад си тол’ко порастао, да л’ си и ти био мали, како су те онда звали? Ако ти је име брод, да ли ти је чамац род? Чему служиш лепи броде? Превозиш нас преко воде? Је ли, броде, да ли знаш, не љути се, да пливаш? Не чујем те. Хајд’ понови! „Брод не плива, него плови!”. Браво, браво лепи броде, и ја се не бојим воде. Имам један добар план – да ти будем капетан. Ићи ћемо у нова открића, циљ је земља дечијих вртића! |
311. АБАЖУР Четвртак, 7.11.2013. Жури, жури абажур на велики један жур, зашто ли се, а и како, налицкао и нафрак’о? По писању жуте штампе, на журу ће бити лампе, позвале су абажуре, јер су хтеле авантуре! Неке висе, неке стоје, понека се чак и гура, није лако да се дође до новога абажура. А када се љубав деси, то је као нека трампа, за осмејак абажуров срце му је дала лампа. Шта се даље с њима збива? Вест је врло, врло штура, лампа сија сва од среће, не може без абажура. Ствар је као пасуљ проста, нек’ се што пре на жур жури, јер баш тамо лепе лампе очекују абажури! |
|||
|
|
|
|||||
| 312. ЗЕЧИЋ И ПОТОЧИЋ Петак, 8.11.2013. Здраво, здраво поточићу, кад те видим, поскочићу, преко тебе прескочићу, у баштицу ускочићу, не знам да л’ сам дуго чекан, али, ево, ту је зекан! Здраво, здраво, мој зечићу, пут велики ја прећи ћу, незналице научићу ожеднеле напојићу, и твом братству поручићу: Нек’ се сваки зека лицка, па нек’ дође тад да грицка, сви ће моћи да се крепе, чекају их шаргарепе, и ко воли да га куса, брда ту су од купуса. Чекај, чекај поточићу, своју њушку умочићу, твој се зекан теби жали, прво башту моју зали, шаргарепи вода фали. Важи, важи мој зечићу, у ту башту истећи ћу, шаргарепу излечићу! |
313. ЛЕК ЗА ЉУБАВ Субота, 9.11.2013. Има један дечак кога Ана сања, зашто се од Ане он у школи склања, има један дечак на ког Ана мисли, заједно су на киши пре два дана мисли. Има један дечак кога Ана чека, да му није можда Ана предалека, када Ану сретне, промене се десе, лице порумени, почне да се тресе. По њему се види – господин се стиди! Па шта да се ради кад обоје пате, нека једном заједно на сладолед сврате, зна се лек за ове нечувене муке, нек’ се, кад се воле, држе с обе руке. |
314. О СЛОВУ “Ц” Недеља, 10.11.2013. Кад Ц скаче, тада цупка, с овцом заједно траву чупка, с птицом плавим небом лети, у боци се да видети. Кад се љути тада цичи, на обичан чамац личи, са циглама кућу гради, с сејалицом њиву сади. За доручак маслац нуди, воли да се клацка, њише, ко га мрзи, нек’ га баци, ал’ шта ће без њега ђаци. Најгоре би прош’о Аца – остао би без пајаца! |
