Српски кривак Мисли српски делај светски
| 322. О ЖЕЉАМА ЈЕДНЕ ДЕВОЈЧИЦЕ Понедељак, 18.11.2013. Девојчица је желела да има малог белог пса са црвеном машницом. Девојчица је желела да има папагаја са зеленим репом. Девојчица је желела да има акваријум са златним рибицама. Девојчица је желела да има свог личног слона. Зашто баш слона, питали су се сви, који су знали девојчицу, а нису знали слона. Зато, рекла је она, јер је тата казао да живимо у бетонској џунгли. И зато, када на улици видите девојчицу на слону, знајте да је то девојчица, којој је тата испунио једну од жеља. |
323. ПОЧЕТАК, КРАЈ, СРЕДИНА… Уторак, 19.11.2013. Да би пушка пуцала потребан је метак, у недељи мора да постоји петак, к’о што сваки крај има свој почетак! Да би мог’о узети, мораш рећи дај, у свакој је години, пети месец мај, зато сваки почетак има још и крај. Нек’ правило буде и нек се не крши, да све што се започне треба да се заврши. Зна се шта је њива и шта је ледина, али шта је онда обична средина? Одмах после почетка, сама је и једина, траје све до краја – згодна, лепа средина! |
324. ТЕШКА БРИГА Среда, 20.11.2013. Нешто му се чело мрешка, притисла га брига тешка, коме ли се она Снешка загонетно врло смешка? Да л’ би Сава мирно текла, кад би Снешка њему рекла да је црвен као цвекла, или што је брука већа, да је везан као врећа. Од онога што сад следи већ је поч’о да се леди, зна да ће му рећи: “Иди, мрзим кад се неко стиди”! |
325. ПОКЛОН Четвртак, 21.11.2013. Хвалила се једна лала, мами је к’о поклон дала девојчица једна мала. Мами око заискрило, било јој је врло мило, што је њено лепо дете на њу, ето, помислило. Рекла нам је и то лала, у вазу је једва стала, суседи јој два зумбула, због чега се ту налазе још од никог није чула. Хеј, зумбули розе-плави, хеј, зумбули, миришљави, баш сте згодни, лепи, чили, да л’ су и вас поклонили? Теби, лало, као дами, рећи ћемо одмах сами, ми смо к’о ти прави поклон дечаковој вредној мами. Шта се чуло још од вазе, поклони су од две мазе, сетиле се мазе саме рођендана своје маме. |
|||
|
|
|
|||||
| 326. ДАРКО У ПАРКУ Петак, 22.11.2013. Стално копка малог Дарка празна клупа усред парка. Немогуће, то је варка, зар у парку пуном света, у ком Дарко с баком шета, да још није заузета. Брзо баки руком махне – ево клупе да предахне. |
327. ХОЋУ ОВО, НЕЋУ ОНО! Субота, 23.11.2013. Сваког дана ништа ново, „Хоћу оно, нећу ово”. Кад се таква песма пева, значи да се извољева. Сваком јелу нађе ману, на сваког се друга љути, усред ноћи тражи храну, ил’ се дури, или ћути. Кад се нешто деси тако, за узбуну звони звоно, са таквима није лако, хоће ово, неће оно! Може мама да се љути и да тата грми, сева, он наставља где је стао, стално нешто извољева! |
328. О ПЕКАРУ Недеља, 24.11.2013. Целе ноћи поред пећи тај од брашна чуда ствара, „Баш је мајстор” – треба рећи, кад се оде код пекара. Све је топло, још се пуши, бурек, кифла ил’ переца, тај се мирис одмах њуши, то ујутру воле деца. Додај томе хлеб, погачу, можда крофне ил’ ђевреке. због њих, кажу, увис скачу моје бате, моје секе… Када једеш бурек с сиром, хајд’ напиши једну “шару”, нека крене света широм, кратко “Хвала” свом пекару! |
