Прича за 2. недељу 2014. године

 
ДАН И НОЋ

Дан је већ био забринут. Његова сестрица Ноћ је каснила и он је морао, иако је био уморан, да остане да је сачека. И док се спремао да је позове мобилним телефоном, стигла је Ноћ, зајапурена од трчања, задихана… али насмејана.

– Здраво, Дане, Данчићу, братићу мој… Извини што касним, али била сам гост Чудне шуме, којој позајмљујем мрак, не само у моје радно време, него и онда када Ти владаш у овом делу света. Замисли, молим Те, Чудна шума има своју телевизију, ТВ Жир, чије емисије воде девојчица Миа и дечак Коста, своје новине које уређује папагај Чеда, своје позориште, диско, посластичарницу, зубну ординацију лије Валерије, у којој зечеви имају специјални попуст … и да не набрајам даље.

Све животиње, и оне које сви зову дивљим, и оне које сви знамо као домаће, живе заједно, оне прве у шуми, оне друге на имању бака Розалије и деде Саватија, посећују се и помажу. Знам да си радознао, али ћу сутра наставити да Ти подносим извештај, јер морам да успавам моје принцезице и принчиће. Испричаћу им садржај једне од епизода најгледаније серије ТВ Жир о необичном пријатељству два житеља Чудне шуме.

 

РАДОЈЕ ВРЕДНИ И ДОБРИЛО ДОБРОЋУДНИ

У једној шуми, која је поднела молбу да је прогласе за прашуму, срели су се слон Добрило Доброћудни и мрав Радоје Вредни.

– Здраво, Доброћудни! – повика мрав што је јаче могао.

Слон погледа лево, погледа десно, склони сурлом густо грање будуће прашуме, извади наочари, стави их и пажљиво погледа око себе.

– Доброћудни, погледај доле! Зар ме не препознајеш?

Добрило Доброћудни узе слоновску лупу и најзад угледа једног мрава како вуче неки терет и маше му једном руком.

– О, па то је мој друг Радоје вредни! – обрадова се Добрило. Вредни, да ли си за партију шаха или за једну шетњу по шуми која тражи да буде прашума?

– Добрило, Добрило, лако је Теби! Знаш ли Ти колико оваквих терета морам да превучем до куће да бих на време обезбедио храну за себе и своју породицу?

– Вредни, кажи Ти Добрилу коликоТи времена треба да једну обичну банану ставиш у зимницу?

Радоје се замисли, извади мрављи дигитрон и када је добио бројку, скрушено рече:

– Око пет година, ако радим дан и ноћ!

Добрило Доброћудни се насмеја, сурлом откиде зрелу банану са првог дрвета и обрати се Радоју:

– Хајде, пењи се! Твој друг Добрило Доброћудни потуриће леђа да би пренео свог друга Радоја Вредног. Однећемо банану до твоје куће.

Вредни се обрадова, попе се на леђа Добрилу, заигра познато мравље коло и док си лупио кљовом о кљову, већ су били код куће највреднијег мрава Радоја. Банана је за тили час однета у подрум, а Добрило Доброћудни и Радоје вредни седоше за шаховску таблу да одиграју једну пријатељску партију. Случај је хтео да је бели слон извукао црне фигуре, а црни мрав – беле. Партија још увек траје. Резултат ће бити објављен у шумским новинама.