Српски кривак Мисли српски делај светски
Чедо Филиповић је рођен у Илиџи, код Сарајева. У Београд је дошао 1953. године и завршио Електротехничку школу “Никола Тесла”, Одсек телекомуникације. Уз рад је студирао на београдском Електротехничком факултету, а затим је уписао и завршио Факултет драмских уметности, у Београду, Одсек камере.
Осим академског звања дипломирани сниматељ, Чедо филиповић је стекао и следећа професионална звања: камерман, сниматељ-репортер, директор фотографије и професор струковних студија.
У Телевизији Београд је радио од 1. октобра 1960. до свог пензионисања 1. јануара 2002. године. Првих осам година радио је као видео-миксер са: Сојом Јовановић, Владом Петрићем, Савом Мрмком, Батом Коњевићем, Равасијем, Ацом Ђорђевићем, Антоном Мартијем, Фанелијем, Марушићем и другима, а највише са Радивојем Лолом Ђукићем.
Током студија електротехнике радио је у одељењу магнетоскопа. Затим прелази у Редакцију информативног програма у којој је радио као сниматељ-репортер, а потом као ЕНГ сниматељ. По завршетку Факултета драмских уметности, био је директор фотографије.
Његова камера бележи многе догађаје из земље и света. Снимао је: цареве, краљеве, председнике, Конференцију европске безбедности у Хелсинкију (1975), Конференцију радничких и политичких партија у Источном Берлину (1976), Министарске конференције на Малти и у Братислави, емисије са Далеког Истока, Африке и Америке, догађаје у Белом двору, Савезној скупштини, Централном комитету.
Године 1980. позван је у оперативну групу Евровизије на XIII Зимске олимпијске игре у Лејк Плесиду и снимао је за потребе свих земаља Евровизије. Снимао је Балканске атлетске игре у Загребу 1973, Медитеранске игре у Сплиту 1979, Олимпијске игре у Сарајеву 1984.
Уз сагласност Савезног секретаријата за информисање, снимао је за многе светске телевизије: РАИ, Зе-Де-Еф, О-Ер-Еф, Би-Би-Си, Скај, Си-Ен-Ен.
Док је био у сталном радном односу, у Центру за обуку кадрова ТВ Београд, редовно је подучавао младе људе да брзо савладају технику снимања са електронском ТВ камером.
После одласка у пензију наставио је са обучавањем младих кадрова за телевизијско снимање у:
- Југословенском институту за новинарство.
- Бањалучкој независној телевизији (тренинг курсеви)
- Удружењу новинара Србије, Школа за видео новинарство (трећа година)
Од 2003-2011. године, држао је практичну наставу заТВ камеру у Високој струковној школи електротехнике и рачунарства у Београду, и то је његов највреднији допринос у обуци младих.
За Музеј позоришне уметности у Београду снимио је 24 позоришне представе које се чувају као Музејско благо. Једна од најважнијих снимљених представа је “Радован трећи” са Зораном Радмиловићем у главној улози. Све ове представе снимане су само једном камером.
На позив Културо-просветне заједнице Београда, већ неколико година бележи, камером, доделу награда и признања као што су: Вукова награда, Златна значка, Златни беочуг, као и одликовања које уручује председник државе.
- Носилац је престижног одликовања Ордена рада.
- Члан је Удружења новинара Србије, више од 40 година.
- Члан је Удружења европских новинара, више од 10 година.
У једној од култних ТВ емисија “Разговор ветерана” (РТС 2007), Чедо Филиповић говори о својим почецима на телевизији и свим телевизијским занатима које је научио.
У тој својеврстној исповести, Чедо је највише говорио о атрактивном преносном магнетоскопу са електронском камером “Ампекс”, који је представљао праву револуцију за снимање информативног програма. Са тим магнетоскопом је први пут снимао на прослави тридесетогодишњице формирања Пролетерске бригаде, којој је присуствовао и председник Тито, а цео догађај је одмах емитован из Телевизије Сарајево. Пратио је Тита на многим путовањима, те истом камером забележио и тридесетогодишњицу десанта на Дрвар, отварање споменика на Козари, са њом је ишао у Хелсинки, 1975. године, на Конференцију европске безбедности, којој је присуствовало 35 државника из целе Европе.
