Прича за 12. недељу 2014. године

ДАН И НОЋ

Ноћ је, од како зна за себе, била на многим позоришним представама широм света и зато је решила да деци исприча шта се све збивало у Чудној шуми у чијем се Чудном позоришту очекивала још чуднија

 ПРЕМИЈЕРА

Сви у шуми су већ данима причали о предстојећој премијери ПЕПЕЉУГЕ, коју је режирао вук Страхиња и у којој главне улоге играју коза Ковиљка и мајмун Ђоле. Освануо је и тај дан који је требало да прослави нове позоришне звезде. Иако је ТВ “Жир” најавила директни пренос, карте су плануле као да је у питању фудбалска утакмица. Коле је завршио редовно дежурство и препустио даље вођење програма Мији. Онда се сетио да би могао да помогне свом пријатељу Ђолету да се ослободи треме, па га је телефоном позвао да оду до оближње реке на пецање. Ђоле је то са одушевљењем прихватио.

Коста је прво подсетио Миу да емитује снимак интервјуа који је дала Пепељуга, односно коза Ковиљка, затим је истрчао из зграде ТВ “Жир”, дошао до Шумомобила, проверио да ли су штапови у гепеку, сео за волан, појурио путем кроз шуму и дошао до дрвета на коме је живео мајмун Ђоле.

Не излазећи из кола, притиснуо је дугме интерфона, испод кога је писало “Ђоле” и довикнуо му:

Ленштино, понеси штапове и одмах сиђи. Рибе нестрпљиво очекују да се појавимо.

Коле, ти си – чуо се глас из интерфона. Летим, а кад Ђоле каже да лети, онда је као ракета!

Ђоле се стрмоглавио са врха дрвета скачући с гране на грану, све док се није појавио испред шумомобила.

Коста је са правом био љут: Ја знам да си ти најбољи акробата кога ова шума има, али да ли си помислио да си могао да се повредиш. Не смем да помислим шта би било са премијером?

Ђоле се само насмејао и помало уображено одговорио: Мајстор је увек мајстор! Хајде, шта чекаш? Дај, гас Џо, то јест Коле!

Док је шумомобил јурио ка реци, два раздрагана пријатеља су певала:

Ми немамо брод ни чамац, ал’ имамо добар мамац,
ми смо прави риболовци, јер наши су мамци ровци!
Будемо ли срећне руке, носићемо кући штуке!

Река је мирно текла разговарајући са врбама које су покушавале да је дохвате својим гранама. Када су се Коста и Ђоле појавили на обали, из вирова су почеле да искачу рибе, које су убрзо близу обале направиле коло и запевале:

Рибе су срећне, рибе баш воле,
да их лове Коле и његов друг Ђоле.
О Кости и Ђолету рибе знају све,
јер свака од нас има свој ТВ.
Зато дајте удице, не трошите речи,
чекају вас сомови, штуке и гргечи!

Коле и Ђоле покушавали су да упецају неку од риба, али су се оне играле са њима, глумиле су да су прогутале удице, а онда би им се гласно смејале, док би се праћнуле и вратиле у реку.

У једном тренутку Ђоле је погледао у сунце и скочио као опарен:

Коле, Костице, пропао сам. Премијера… Пепељуга чека принца који пеца рибе… Човече, пропустио сам животну шансу… Ти знаш колико ми је требало да убедим редитеља, вука Страхињу, да баш мени повери улогу принца који прави бал да би изабрао девојку с којом ће се оженити… Остало је још само пола сата до почетка представе, ја овде с тобом пецам, а мене већ чекају да ми обуку костим, да ме нашминкају… Добићу отказ, Страхиња ће дати улогу Зеки Леки…

Коста је одмах реаговао: Устај, принче, на ноге лагане. Улази у Шумомобил. Ти знаш да је Коле могао да буде возач Формуле, али је то одбио…

Шумомобил је кренуо великом брзином. Пошто је обишао неколико стабала на шумском путу, почео је да успорава и најзад стао…

Ђоле је био очајан: Коле, Коле, шта је најбољем аутомобилу на свету?

Заборавио сам да сипам бензин! – одговорио је муцајући Коста.

Ђоле је погледао на сат: Већ је 10 до седам. Нема ми помоћи. Ти знаш да Пепељугу игра коза Ковиљка. Плашим се да је редитељ у бесу не поједе пре него што је ова улога прослави.

Коста се сетио да шумомобил има сталну везу са ТВ „Жир” и одмах је позвао студио:

Мио, да ли је све спремно за пренос ПЕПЕЉУГЕ. Јесу ли камере проверене? Шта је са тоном? Значи, све је у реду…

Ђоле је на свом седишту бунцао: Шта је у реду? Ништа није у реду. Коле, хоћеш ли ти да изгубиш своју ципелу, коју ја треба да пронађем?

Коста је наставио да објашњава Мији: Ја сам крив што Ђоле и ја каснимо на премијеру. Били смо на пецању, задржали се и да несрећа буде већа, нестало нам је гориво… Али, ти си ту да помогнеш. Пошаљи голуба Гуту да купи и донесе кантицу бензина. Позови Страхињу и објасни му да ћемо закаснити… Замоли медведа Момчила који иде на све премијере нашег позоришта да изађе на бину и отпева неку од песама из свог репертоара. Кажи му да преносимо и његов мини концерт… Срећно!

Ђоле је изашао из кола и почео да их гура у жељи да стигне на време. Коста је у шумомобилу уључио контролни монитор на коме је могао да прати ТВ “Жир”. Тек што је подесио канал, стигао је Гута са кантицом бензина. Пошто је гориво сипано шумомобил је кренуо. Гута је преузео волан од Колета, који је заједно са Ђолетом чекао да види како се снашла његова колегиница. Ускоро се на екрану појавила Миа чије су речи сви нестрпљиво очекивали:

Драги гледаоци, наше камере су у позоришту, у коме ће у режији вука Страхиње бити изведена премијера ПЕПЕЉУГЕ. Главне улоге играју наше нове звезде, коза Ковиљка и мајмун Ђоле. Пре почетка представе, публици ће се обратити редитељ вук Страхиња.

Вук Страхиња, обучен у фрак и са лептир машном, видно узбуђен, стао је пред микрофон:

Драги посетиоци, премијера коју сви са нестрпљењем очекују биће прави догађај, ако је својим наступом увелича најбољи шумски бас, медвед Момчило, који се налази у публици. Замолићемо га да отпева неколико песама.

Из првог реда у публици, где је седео у друштву са супругом и двоје деце, на сцену је изашао Момчило, поклонио се, погледао у своју медведицу и почео да пева:

Персида, за мене ти си плави цвет,
Персида, за тобом чезне цео свет,
Персида…
Персида, за тобом ја бих сузе лио,
Персида, ја бих са тобом увек био,
Персида…

Све је испало у најбољем реду. Ђоле је стигао у задњем тренутку. Страхиња је био задовољан што публика није сазнала да премијера касни. Момчило је добио аплауз од кога су страдала многа гнезда у грању дрвећа. Ковиљка је бацила у засенак све дотадашње филмске и позоришне Пепељуге, а крај представе је био тријумфалан.

Сви у сали и глумци на позорници су заједно запевали:

Нека трчи – ко воли да трчи,
нека лети – ко воли да лети,
нека плива – ко воли да плива,
у правом другарству – нек’ свако ужива,
у правм другарству нек’ свако ужива!