Богови и судбине

Масајуки Ивата,
редовни члан СРПСКОГ КРИВАКА

ПРИЗОР ИЗ ЖИВОТА ЉУДИ
У ДОЛИНИ РЕКЕ ИШИКАРИ
 

У свеже узораној ледини Ишикарија
црна земља понегде прошарана белином снега.
Рану пролећну траву милују витке девојке
танким прстима – белим рибицама.
Испред нас:
на пучини океана ишчезава страшна бура,
мирно је опет море.
Иза нас:
Планина Теине обукла хаљину богиње – пролећну маглу:
лахор је у небо диже.
Почујмо како после прве брачне ноћи
млади парови певају
окупљајући се у шинто храму
с ралом и мотиком у рукама.
Они се радују почетку пољских радова
и моле богове за обилну жетву.
Широка земљо! Бескрају ишикарских поља!
Платно – богови га ткали за нас:
на њему сликамо призоре својих живота.
На крају лета бићеш злато.
Доласком зиме обојићеш се у сребро.
Лепо се живи овде:
овде је плодно и родно.
Певајмо с њима ту једноставну ратарску песму. 

Певају ту песму тек венчани младенци
топлотом пролећних зрака обасјани.
Какав божански призор! 

Чаславу Оцићу
Сапоро, 1984. године