Прича за 24. недељу 2014. године

ДАН И НОЋ

Сумрак, тајни агент Ноћи, шпијунирао је по дечјим собама у жељи да сазна шта их посебно интересује и изненадио се када је открио да су под креветима и у орманима лутке кловнова, мале циркуске шатре, љуљашке са трапезима, књижице са мађионичарским триковима… Када је то испричао својој послодавки, она је пљеснула длановима и рекла: “Баш лепо. Добиће оно што их интересује!”

Када је дошло време за спавање, она је лахором помиловала лепе главице и започела причу која се зове
 

ЦИРКУС

 

Сунчеви зраци су се муком пробијали кроз крошње храстова, букви, јасена, понеког залуталог багрема… и осветљавали шумску стазу која се трудила да личи на аутопут. Шума је полако почињала да се буди, у даљини се чуо јутарњи концерт славуја Славка, док је жабац Крекетко у својој бари покушавао да га прати. Сова Кристина се управо вратила са ноћног дежурства, врабац Џани Џив Џив се умивао капима јутарње росе, вук Страхиња је још увек спавао… све је изгледало као и сваког другог дана, када се у даљини чуо звук мотора. Убрзо се на стази појавио велики камион са приколицом на којој је великим словима писало “Циркус Тарандели”. У тренутку када је камион пролазио поред потока, који се годинама трудио да постане река, мотор камиона се прво закашљао, затим закркљао и на крају стао. Из хаубе је почео да избија дим и возачу, господину Таранделију лично, било је јасно да се мотор прегрејао. Пошто је хукнуо два-три пута и проклео своју судбину, чувени Тарандели, иначе познати дресер животиња, узео је кофу, захватио воду из потока, отворио хаубу и сипао воду у хладњак.

У том тренутку поред камиона се зауставио шумомобил у коме су били Миа и Коста, који су трагали за погодним тереном за снимање ТВ серије.

– Да ли вам треба помоћ? Шта се догодило? – упитао је возача Коста.

– Мотор је обичан крш! Али, хвала, решићу сам проблем. Није то неки страшан квар.

Још ће тај да се наради пре него што га однесем на отпад! – одговорио му је Тарандели.

Миа и Коста су га учтиво поздравили и наставили даље. Док је њен друг пажљиво возио, трудећи се да не налети на неко оборено стабло, Миу је нагризао црв сумње:

– Коле, да ли си приметио да на циради приколице пише “Циркус Тарандели”? Брине ме судбина становника наше чудне шуме.

– Мио, не претеруј, сваки циркус има своје животиње.

Убрзо, после овог непредвиђеног сусрета, камион је наставио пут, а власник циркуса и дресер Тарандели се повремено заустављао, излазио из кабине, гледао трагове… У једном тренутку у шумском густишу приметио је вука Страхињу и задовољно промрмљао:

– Добро је, изгледа да овде има пуно животиња, али овај вук је неинтересантан за мој посао.

Затим је угледао слона Добрила:

– Слон не може да ми буде од користи, а и како би стао у приколицу? Не, не, потребна ми је нека безопаснија и мања животиња.

После педесетак метара срео је Ђолета.

– Премија!!! Овај мајмун је баш оно што ми треба! Публика обожава несташне и враголасте мајмуне, а ја ћу зарадити пуно пара…

Камион се зауставио поред Ђолета, а слаткоречиви Тарандели почео је да се топи од љубазности.

– Здраво, видим да си веома вешт. Шта све знаш да радиш?

Ђоле ни за тренутак није посумњао у намере незнанца:

– Ја сам најпознатији сниматељ ТВ “Жир”. Кажу и да сам најбољи. Могу да ти снимим све што пожелиш. Скокнућу по камеру, па ћу ти показати.

Ђоле је убрзо нестао у шуми, а одмах затим поред камиона се зауставио шумомобил којим су се у студио ТВ “Жир” враћали Миа и Коста.

– Поново се срећемо. Неко треба да части! – добацио је Коста возачу камиона са приколицом.

– Немам ништа против да то буде Циркус Тарандели! – одговорио му је дресер.

– Хоће ли бити нешто од те ваше представе, или сте овде само у пролазу? Нисмо приметили плакате којима најављујете наступ вашег циркуса – интересовала се Миа.

– Тражио сам згодно место за циркуски шатор. Чини ми се да је овај пропланак као створен за то.

Да би уверио Миу и Косту извадио је мегафон и почео најаву.

– Поштовани пријатељи циркуса и љубитељи циркуских вештина. Данас, у вашој шуми гостује чувени циркус Тарандели. Представа почиње тачно за 1 сат, баш на овом месту.

Коста се насмејао, одмахнуо руком и наставио са Миом даље.

– Можда без разлога сумњам, али мислим да овде нешто није у реду. Немој ми рећи да грешим! Мој новинарски инстинкт ме ретко вара – уредница ТВ “Жир” била је и даље упорна.

– Мио, смири се! Опусти се! Тарандели баш личи на правог циркузанта. Видећеш да ће то бити добра представа!

Док је власник циркуса размишљао које су му све животиње потребне за циркус, појавио се Ђоле са камером.

– Рекао си ми да Твоја камера снима и у мраку. Пошто се представа одржава под слабим светлом, хајде да је пробамо. Пењи се у камион и снимај његову унутрашњост – кренуо је са остваривањем свог плана Тарандели.

– Мора да се у Твом циркусу појављују вештице и змајеви. Нисам сигуран да би ми пријали утваре и чудовишта. Али, посао је посао – вајкао се Ђоле.

– Верујем да ће ти се представа свидети и да ће Твоја камера верно забележити страх на лицима гледалаца – наставио је да буде упоран власник циркуса.

Чим је Ђоле ушао у камион, Тарандели је притрчао и закључао врата.

– Шта се то дешава, господине! Па, овде је потпуни мрак! – чуо се глас несрећног Ђолета.

– Мораш да се стрпиш, док не стигнемо у град! А онда ће се укључити рефлектори и бићеш права звезда. Ха, ха, ха! Милиони, камиони, авиони…! Све чека на мене.

Камион је наставио даље, али га је ускоро пресрео чувар реда и мира у Чудној шуми, полицајац Лаки најмлађи.

– Господине, какав товар возите?

– Шта циркуски камион може да вози? Све је пуно реквизита за представе – одговорио је смушено Тарандели.
– Да ли бисте били љубазни да отворите задња врата. Хоћу да проверим да ли говорите истину? – био је упоран непоткупљиви Лаки.

У тренутку када је Лаки дошао до до задњег дела камиона из њега се чуо Ђолетов глас;

– Господине Лаки, помозите! Овде сам ја, ваш пријатељ Ђоле, сниматељ ТВ “Жир”. Ја сам киднапован! Упомоћ!

Тарандели је тог тренутка дао гас и почео да бежи. Лаки је ускочио у џип, упалио аларм и кренуо у потеру. Камион је као авион пројурио поред шумомобила који је био застао на раскрсници пута ка згради ТВ “Жир” и пута који је водио до реке на ивици шуме.

– Мио, чини ми се да се представа трајно одлаже. Можда би требало да упитамо власника циркуса за разлоге – добацио је својој колегиници Мији Коста и таман се спремао да настави пут, када је до њих стигао полицајац Лаки Најмлађи.

– Мио, Коле! Мио! Возач овог камиона отео је вашег камермана Ђолета!

– Знала сам! Од почетка ми је био сумњив! – тријумфовала је Миа.

– Не губимо време! Не сме нам умаћи! – узвикнуо је Коле, дао гас и одмах за Лакијем кренуо у потеру.

Међутим, малерозни Лаки је у оштрој кривини слетео са пута, па су Миа и Коста сами морали да јуре за Таранделијем. Када су стигли отмичара, дали су му знак да стане, али тако нешто овоме није падало ни напамет.

– Мио, преузми волан. Крећем у акцију! – довикнуо јој је Коста, изашао кроз прозор њиховог возила, попео се на његов кров и кад су били тик уз камион, скочио на испуст испод врата иза који је био затворен њихов Ђоле.

– Упомоћ! Спасите ме! Овде је потпуни мрак! – викао је уплашени камерман.

Коста је откључао врата и угледао уплашеног Ђолета. Помогао му је да се искобеља из цирада и конопаца, а онда су се обојица попели на кров камиона. У тренутку када су били на мосту скочили су у реку, а кад су изашли на обалу, Ђоле је загрлио Колета и рекао му:

– Уредниче, спасао си свог камермана и још једном потврдио да је у добру лако добар бити. На муци се познају јунаци!