Проф. др Хаџи Димитрије Панфилов, естетски хирург

КРАТКА БИОГРАФИЈА

Хаџи Димитрије Панфилов (Дмитрий Евгеньевич Панфилов) рођен је 19. јануара 1945. године, сасвим случајно – у месту Жупања. По завршетку Другог светског рата прелази у Вуковар, где завршава Осмогодишњу школу и Гимназију.

Веома је поносан што је студирао медицину у Београду, где је и дипломирао 1969. После дипломирања, служио је војни рок (у чину резервног потпоручника) и обавио лекарски стаж, у Београду, Осијеку и Вуковару.

Специјализацију за општу и пластичну хирургију завршио је у СР Немачкој, а нострификацију специјализације обавио је у Београду, 1981. године. У СР Немачкој је завршио и две субспецијализације: из хирургије шаке и спортске медицине.

Члан је Српске академије иновационих наука Никола Тесла.

Професионална и животна каријера:

• 1971-1972. ради, у Југословенском комбинату гуме и обуће “Борово”, као фабрички лекар.
• 1972-1973. ради у Штраубингу, као специјализант опште хирургије код др Мартина Ербера.
• 1973-1977. ради у Камп-Линтфорту, као специјализант опште хирургије код др Херберта Бунгарта.
• 4. октобра1977. године, од Лекарске коморе Доње Рајне у Дизелдорфу, добија лиценцу “хирург-специјалиста”.
• 1977-1978. ради у Трауматолошкој Синдикалној Болници Лудвигсхафен на Рајни, као специјализант пластичне хирургије, хирургије шаке и микрохирургије код проф. др Петера Рудолфа Целнера.
• 1979-1980. ради на Клиници за пластичну и реконструктивну хирургију Гетеовог Универзитета у Франкфурту на Мајни, као специјализант пластичне и естетске хирургије код проф. др Готфрида Лемперлеа.
• 2. јануара1980. године, након положеног специјалистичког испита код проф. Шрудеа и проф. Оливарија, у Келну, од Покрајинске Лекарске коморе покрајине Хесен, у Франкфурту добија лиценцу “специјалиста пластичне хирургије”.
• 1980. године, враћа се у Вуковар у чијем Медицинском центру оснива Одсек за пластичну хирургију, који води до половине 1991. године.
• 8. августа 1991. године, одлази из ратног вихора (у коме је много изгубио) и враћа се у Немачку, где првих пет месеци живи као клошар.
• Пред крај 1991. године, добио је посао као клинички лекар у Приватној болници за Естетску хирургију Др Гзел у Нирнбергу.
• 1992-1994. ради у Клиници за пластичну хирургију и хирургију шаке у Лемгу, као заменик шефа Клинике.
• 1995. године, отвара приватну ординацију, која 1998. године прераста у приватну клинику за естетску хирургију “Nofretete” у Бону.
• 2000. године, изабран је за ванредног професора на Универзитету Виљнус у Литванији.
• 2002. године, основао је GESAPS – Global Expert Service Aesthetic Plastic Surgery.
• У октобру 2002. године, Клиника “Nofretete” je проглашена за најбољу, међу 30 одабраних клиника те врсте у Немачкој, што је објављено у магазину Удржења потрошача “TEST”.
• 2003. године, постао је главни и одговорни уредник инфопулта за журналисте Aesthetic News.
• 2005. године, постао је председник Интернационалне академије за естетско-пластичну хирургију IAAPS.
• 2006. године, постао је гостујући (visiting) професор IAAPS.
• 2007. године, продаo je већинске делове клинике “Nofretete” да би могао да ради и у новооснованој Специјалној болници за пластичну хирургију “Clinic Olymp” у Новом Саду.
• 2007. године, изабран је за потпредседника Српске академије иновационих наука “Никола Тесла”.
• Лиценциран је и ради у 4 земље (Србија, Немачка, Аустрија и Катар). Поседује српско и немачко држављанство, има пријављен боравак у Немачкој и Србији.

ПОРТРЕТ

Проф. др Хаџи Димитрије Е. Панфилов види себе као посредника између лекара и пацијента, између медицине и уметности, између науке и јавности, како у својој реномираној приватној клиници за естетско-пластичну хирургију “Nofreteti” у Бону, тако и у многобројним националним и интернационалним стручним удружењима, у која је примљен као један од ретких немачких чланова.

Све је то изградио ни из чега, када је због рата морао да напусти свој завичај. После седам година мукотрпног рада основао је приватну клинику “Nofretetu”, па се на тај начин остварила нека врста америчког сна.

Врхунац свог образовања (специјалиста за општу и пластичну хирургију) достигао је на Гетеовој универзитетској клиници у Фанкфурту на Мајни. Тај период “учења” код чувеног пластичног хирурга проф. Лемперлеа много му значи. Код њега није изучио само оперативну технику, него и критично опхођење према медицинским догмама. И дан данас негује пријатељски однос са својим ондашњим учитељем. Често је позиван да као коаутор пише прилоге у његовим уџбеницима, а и “Маестро”, који тренутно живи у Сан Дијегу, врло радо пише прилоге за књиге свог некадашњег ученика.

Продубљавао је своје стручно знање на бројним међународним конгресима и курсевима. Хоспитирао је код корифеја своје струке у Паризу, Мадриду, Кембриџу, Глазгову, Њујорку, Мексико Ситију, Сан Франциску, Сао Паолу итд. У својој клиници “Nofreteti”, названој по чувеној египатској краљици, спроводи, између осталог и своју неагресивну методу Fejsliftinga “MIDI-Face-Lift”.

У Немачкој важи за једног од најпознатијих специјалиста за пластичну хирургију.
Његову најновију књигу “Модерна козметска хирургија” и колеге и пацијенти сматрају за класику на том подручју. Књига ће, ускоро, да освоји и тржиште енглеског говорног подручја.

У октобарском издању независног листа за испитивање квалитета тржишта у Немачкој “Štiftung Varentest” објављени су резултати о испитивању квалитета саветовања за липосукцију, на 30 немачких клиника. Приватна клиника “Nofreteti” је од свих испитаних клиника добила убедљиво најбољу оцену.

Њујоршки TIME magazin је, 1. јануара 1999. године, у својој причи са насловне стране, објавио: “Nofretete – Bonn’s chic private clinic”.

За медије представља цењеног стручњака, јер отворено говори о свему. Својим пацијентима радо и отворено помаже и саветује их на шта треба да обрате пажњу, шта да провере и шта треба да питају хирурга пре него што се одлуче на операцију.

И у Новом Саду је основао своју клинику “Clinic Olymp”, у којој радо примењује нову неагресивну методу “Face Styling”.

Држао је предавања по конгресима на свим континентима, основао је “Global Expert Service Aesthetic Plastic Surgery” и, као главни и одговорни уредник, издаје немачко-енглески часопис “Aesthetic News”. На његовим пројектима учествују 30 корифеја пластичне хирургије из 22 земље.

Једини је пластични хирург из Немачке који је као не-американац успео да постане члан најстаријег, највећег и најреномиранијег стручног удружења American Society for Aesthetic Plastic Surgery (ASAPS). Члан је образовног комитета (Public Educational Committee) Светског удружења естетске и пластичне хирургије (International Society of Aesthetic Plastic Surgery – ISAPS), које прима само државно нострифициране специјалисте за пластичну хирургију.

Веома је ангажован и у другим интернационалним и националним стручним удружењима, па тако и у Немачком удружењу за естетску и пластичну хирургију (Deutsche Gesellschaft für Ästhetisch-Plastische Chirurgie – DGÄPC).

Године 2000. добио је звање ванредног професора на Универзитету у Виљнусу, у Литванији. Национална и интернационална размена знања му је веома важна. Сам је одржао 8 интернационалних симпозијума, делом са оперативним курсевима, а редовно је позиван да држи предавања на бројним интернационалним конгресима.

Издао је до сада осам књига и преко 100 стручних прилога.

Био је један од првих естетских хирурга који се посветио психолошкој слици пацијената. Тако је испитивао мотивације за естетске пластичне операције, као и њихове последице на психу.

Хуманитарно се ангажује у акцији “Мировног села” (Aktion Friedensdorf) и немачком огранку Interplasta, где се без новчане накнаде оперишу сиромашни људи, а пре свега деца у неразвијеном свету. Додељена му је златна медаља за хуманитарне операције Универзитета Сеула у Јужној Кореји 1988. године.

Проф. Панфилов не живи само за посао. Волео би да има више времена за своју фамилију и разоноду. Радо игра билијар, воли да се креће на свежем ваздуху у игри голфа, страстан је скијаш, свира клавир, а воли сликарство и вајарство. Још као студент полагао је испит за камеру и у међувремену је снимио седам ауторских телевизијских емисија.

У Немачкој је објавио три видеофилма из области естетске хирургије. О њему је, 2003. године, емитован троминутни прилог на “Discovery Channel” у Сједињеним Америчким Државама, а у септембру 2004. године, исто је урадила и јапанска телевизијска кућа Nippon-TV.

Позиван је да држи предавања и у музејима, на факултетима и уметничким академијама.

У априлу 2004. године, у оквиру изложбе “Физички идентитет” (Corporal Identity), у музеју за уметност и дизајн (Museum of Arts & Design) у Њујорку, одржао је предавање “Antropo-Design” (дизајнирање човека), о чему је амерички CNN извештавао на америчкој телевизији. У јулу 2003. године, у оквиру изложбе “Говор тела” (Body Language), у франкфуртском Музеју за примењену уметност, својим излагањем активно је учествовао у подијумској дискусији “телоУМЕТНОСТтело” (körperKUNSTkörper).

Издао је једну антологију афоризама и песама, сам их пише и бива објављиван и у другим сабраним делима. Неке од његових слика (пацијенти пре и после операције) изашле су у једној енциклопедији уметности поред радова Тицијана, Дирера, Ингреса…

У његовој приватној клиници “Olymp” налазе се: галерија и библиотека естетике, редовни форуми, салони Новог Сада, интернационални стручни симпозији као и оперативни курсеви.

Сматра се да је први пластични хирург у историји, Сусрута, обављао пластичне операције у древној Индији око 600 год. п.н.е. Његовим именом названо је престижно признање Индијског удружења пластичних хирурга, које је додељено је проф. Панфилову, 2004. године, за нарочито ангажовање на пољу естетике и пластичне хирургије. Признање је уручила председница Индије Mrs. Pratibha Patil.