Рођена је 1963. године, у Ужицу. По завршетку школовања на Факултету политичких наука – новинарски смер, у Београду, вратила се у свој град и свој карај, сматрајући да има шта да им да. Вратила се у Ужице и због својег момка, који је у почетку сматрао да је престоница бољи избор али је на крају попустио и сада се не каје. Са своја три сина, барем за мрвицу, смањили су тужну листу исељених из града на Ђетињи.
Запослила се у Дописништву РТС и верујући да је, заиста, РЕЧ вештина да се пробуди ВЕРА, трагала је за причама које ће, емитоване на јавном сервису, покренути људе да буду бољи, да се осврну око себе и схвате да нису сами, да решења “не падају са неба” и да свако од нас има удео у одговорности за оно што нам се догађа.
Током протеклих двадесет година, низали су се сусрети са интересантним људима и прилози са којима се поноси: тужни и лепи догађаји који су допринели решењу нечијих проблема, завејана, поплављена, остављена, тужна и дивна наша села, уморни пољопривредници и незаустављиви политичари, изиграни радници, али и они поносни на своја предузећа… Свега је било, од ње, из Златиборског округа, на Информативном програму РТС.
У редакцији Актуелности, радила је и још увек ради документарне емисије за серијал “Траг”, у којима најчешће, подсећа на судбине великана које смо већ заборавили, или гледаоце води на места која имају своју посебну причу.
Било је и награда на фестивалима репортаже и информативних минијатура:
- Gran pri “Press vitez”
- Златна повеља “Press vitez”
- Два пута друго место на Interferu.
Било је то велико задовољство и, наравно, разлог више, да ради још боље, да, верује да увек може боље.
Посвећена је својој породици и свом послу, иако то звучи као “немогућа мисија”, јер су јој и једно и друго извор највеће среће и задовољства, а када је баш тешко и чини се да нема излаза, посегне за решењем Скарлет О’ Харе: ” … о томе ћу размишљати сутра!” или се позове на стару истину: “ко има ред у својој глави, не секира се због нереда у туђој”.