Филолошки факултет је завршио у Београду, а спортску каријеру започео као фудбалер “Хајдука”, да би наставио да игра одбојку у “Радничком”, а потом у “Железничару”. У овом спорту остварио је завидне међународне успехе, нарочито као тренер. Тренирао је више врхунских клубова у земљи с којима је освајао првенство.
Од 1972. преузео је место тренера-селектора репрезентације Југославије на којем је провео 28 година. У том раздобљу “плави” су укњижили: две бронзане медаље на европским првенствима (1975. и 1995), једну сребрну (1997), бронзану на Олимпијским играма (1996), бронзану на Светском купу у Јапану (1996), златну на Универзијади у Загребу (1987) и више првих места на Медитеранским и Балканским играма.
Као селектор предводио је репрезентацију света на опроштају Дмитрија Златанова, једног од најбољих светских одбојкаша, 1986. у Софији. Можда је најважније од свега да је претходно одабрао шири круг играча од којих је 2000. године састављен “златни тим” са Олимпијских игара 2000. у Сиднеју.