Проф. др Маја Волк

 

 

Проф. др Маја Волк је рођена у Београду, где је дипломирала драматургију на Факултету драмских уметности. Паралелно је студирала енглески и шпански језик, на Филолошком факултету. Завршила је и средњу музичку школу “Јосип Славенски”, одсек за класичну гитару. Добитник је низа републичких и савезних награда на такмичењима нижих и средњих музичких школа, у категорији класичне гитаре. На Новој Сорбони у Паризу, као стипендиста француске владе, започела је постдипломске студије, а завршила их на Факултету драмских уметности у Београду, где је магистрирала тезом “Драме Жан-Пол Сартра на југословенским сценама”.

Интересовања Маје Волк, још од времена студија, крећу се у три правца.

1. Научне радове из области театрологије објављује у часописима “Сцена” и “Летопис” Матице српске.
2. Филмске и позоришне критике објављује на таласима Радио Београда 202 и у часописима: “Филмограф”, “Студент”, “Књижевне новине”, “Младост” и “Илустрована политика”.
3. У драмском стваралаштву се издвајају телевизијске драме: “Странствовање” Ђуре Јакшића, “Беле удовице”, “Сандра” (у међународној размени дечјих програма), затим награђене радио драме: “Пустињак”, (изведена на више радио програма у земљи и иностранству), “Превара”, “Солдатуше”, “Орање друмова”, “Чудесна фрула Вулета Моција”, итд.

Телевизија Београд изводи јој неколико оригиналних серија у оквиру школског, образовног и музичког програма: “Како почети почетак” 1982, “Музички магазин” 1982 и 1983, “Историја земље” 1984, “Камерна сцена” 1997. и друге. Аутор је и неколико емисија из новогодишњег програма музичке редакције телевизије Београд (Лети лети песмо моја мила, од 1998 до 2005).

Од 1981-1986, као филмски драматург у “Центар филму”, тада једини запослени филмски драматург у Србији, Волкова је радила на око стотину пројеката, од којих је реализовано 25 дугометражних играних филмова, и десетак документарних филмова.

Први играни дугометражни филм рађен по њеном оригиналном сценарију је “Лагер Ниш”, у продукцији “Центар филма”, у режији Миомира Стаменковића, 1987. године. Њен други играни филм, “Чудна ноћ”, у режији Милана Јелића, приказан је на последњем фестивалу Југословенског филма у Пули, 1990. године. Волкова је једна од пет жена сценариста које постоје у српској кинематографији, од Другог светског рата до данас.

У новије време, своје стваралачко интересовање шири у домену литературе за децу и одрасле. Издавачка кућа “Књижевне новине” објавила је њен први роман “Мртве Луталице” 1990, а у издању “Дечјих новина”, 1994. изашао је роман за децу “Цицимрак међу гусарима”.

Књига “Поетика Аугуста Стриндберга” изашла је 1992. године, у издању Института за филм, позориште, радио и телевизију, Факултета драмских уметности у Београду. Као стипендиста шведске владе, Маја Волк је у Стокхолму изучавала стваралаштво Аугуста Стриндберга, да би докторирала на Факултету драмских уметности у Београду, одбранивши тезу “Драматургија Аугуста Стриндберга у светлу његових позоришних теорија”, 30. октобра 1991. године.

Од 1992. године, ради на Факултету драмских уметности у Београду, на групи за драматургију, где предаје предмет “Филмски и тв сценарио”, а води (годинама) и постдипломске студије на групи за филмологију.

Њена књига “Драматургија модерног америчког филма од 1970-1990”, у издању Института за филм 1995. године, уједно је и њен други докторат из области филмологије.

Збирку поезије “Вода и она”, објавио је “Екоплус” 1996. године. Музички роман за децу “Чудесна фрула Вулета Моција”, објавила је “Просвета” 1997. године. Роман “Несахрањене Марије”, објавила је “Просвета” 1999. године. Изабране радио драме “Пустињак”, објавио је Позоришни музеј Србије 2000. године. Роман “Предатор” објавио је “Прометеј” из Новог Сада 2005. године. Књигу посвећену исхрани живом храном “Котлићи су у паклу, у рају нема кувања” и збирку песама “Мртва жена хода” објавила је “Нова поетика” 2011. године. Најновију књигу “Жива храна за живу децу и живахне родитеље” објавила је “Нова поетика” 2012. године.

Годинама је била један од водитеља и уредника емисије “Класику молим”, другог програма радио Београда. На истим таласима, уређивала је и водила емисију “Одисеј, магазин културе”. Током 2007. и 2008. године, у Новом Саду, на таласима радија 021, водила и уређивала емисију “Тангеро” о аргентинском тангу.

Током 1998/1999. године, водила је и уређивала, на телевизији Палма, емисију Факултета драмских уметности “Суботом на Палми”, а током 2000/2001. исту емисију води на телевизији АРТ.

Са музичком редакцијом РТС остварила је до сада 20 живих ауторских емисија из циклуса “Три годишња доба”, из области уметничке музике, где је била водитељ, писац и домаћин најзначајнијим именима класичне музике. Њен посебан допринос спајању уметничке музике и драматургије играног, види се у стварању музичко драмске форме “Камерна сцена”, “Родослов једног валцера” и “Живот је марш”, који је награђен 2004. године, на међународном фестивалу у Албени (Gran Prix). Од 2011. године, једна је од пет водитељки емисије “Жене” на Првој ТВ.

Захваљујући свом раду на масовној едукацији људи о здравијим стиловима живота, проглашена је за “Life Gurua 2012. године”, од стране часиописа “The men”.

Маја Волк је члан међународног удружења филмских критичара “Fipresci”. Била је председник југословенске секције “YU fipresci branch”, и члан међународних жирија на фестивалима у: Ваљадолиду – Шпанија, Троји – Португалија, Турнхоуту – Белгија, Ст. Петерсбургу – Русија, Тромсу – Норвешка, Гетеборгу – Шведска, Таормини – Италија, Гихону – Шпанија и Тулузу – Француска.

Од 2001. године, предаје на Академији умјетности у Бања Луци, где је, 2002. године, основала је и повела прву класу драматургије.

Од 2007. године, предаје савремену филмску драматургију на мастер студијама новосадске Академије уметности, а од јесени 2011. оснивач је групе за Менаџмент креативних индустрија при младом приватном Факултету за инжењерски менаџмент, у Београду.

Говори енглески, француски, шпански, италијански и португалски језик, а пева и на јапанском, кинеском, хебрејском, јидишу, арапском, каталонском, гејлику…

Од 2001. године, одржала је 60 концерта латиноамеричке музике и португалског фада, у Београду, Сомбору, Никшићу, Новом Саду, Бечеју, Брчком, Сарајеву, Палићу, Херцег Новом, Славонском Броду, Аранђеловцу, Кањижи, Котору, Вршцу, Зворнику. Снимила је два CD латино музике, два DVD филмске музике и један DVD “Лисабонска прича”. Оснивач је и члан оркестра “Београдски фадисти”, који једини у Београду и Србији изводи португалски фадо, а води и трио “Женијал”, са којим изводи еколошки програм светске музике на десетак језика. Најновији пројекат је “Мама Африка”, са оркестром “Abantu Abale”, у преводу добри људи, где изводи музику Miriam Makebe, Sezarije Evore, до Кубе и Бразила…