• Рођења: 25.05.1967. у Београду
Образовање
• XI београдска гимназија, Београд – Лабораторијски техничар за микробиологију.
• Дипломирала на Факултету спорта и физичког васпитања у Београду.
• Академски назив »Мастер« другог степена студија
Језици којима се служи
• Енглески
• Бугарски
• Руски
Радно искуство
• Новинар спортске редакције НТВ Студио Б 1990. – 1994.
• Тренер у гимнастичком клубу „Партизан“ 1990. – 2002.
• Главни тренер у гимнастичком клубу „Ритам“ од 2002. године.
Спортска такмичарска биографија
Почела је да тренира ритмику 1977. године. У децембру 1977. на тада највећем
домаћем такмичењу »Децембарски турнир« осваја 2. место.
• Репрезентативка Југославије од 1979. до 1989.
• Скоро деценију у врху светске ритмичке гимнастике, од 1981. – 1989.
• 42 пута првак Југославије – у вишебоју и по реквизитима
• Олимпијске игре: учесница финала 1984. године у Лос Анђелесу – 5. место и
учесница финала 1988. године у Сеулу – 9. место
• Учесница на: 5 светских првенстава, 4 европска првенства, 2 светска купа, 1
европском купу, балканијадама и међународним турнирима
• 1979. – Јуниорски балкански шампионат у Румунији 3. место у вежби вијачом
• 1980. – Јуниорско првенство државе 1. место; учешће на првом великом
међународном турниру у Хамбургу 9. место
• Од 1981. – 1989. сениорски првак државе у вишебоју, а од 1983. и по реквизитима
• Од 1985. – 1988. првак Купа Југославије
• 1981. – Балкански јуниорски шампионат, 1. место; Светско првенство у Минхену
17. место; Балкански сениорски шампионат 2. место
• 1982. – Варна, Турнир звезда 3. место у вежби лоптом
• 1983. – 1. Светски куп, Београд, 13. место у вишебоју, 7. место у вежби чуњевима
• 1985. Светско првенство у Ваљадолиду, 11. место у вишебоју, 5. место у вежби
чуњевима; Медицо куп у Аустрији 1. место у вишебоју и 1. места у финалу са
свим реквизитима; Награда Софије 3. место у вишебоју
• 1986. – Европско првенство у Фиренци 18. место; 2. Светски куп, Токио, 19. место
• 1987. – Светско првенство у Варни, 8. место у вишебоју, 6. место у вежби вијачом
и 5. место у вежби чуњевима
• 1988. – Европско првенство у Хелсинкију 18. место
• 1989. – Светско првенство у Сарајеву, 6. место у вишебоју, 5. место у вежби
вијачом, 5. место у вежби обручем и 7. место у вежби лоптом; 1. Европски куп у
Хановеру 12. место
• Од 1986. – 1989. Brother Cup у Токију, сваке године у финалу, 1987. 3. место у
вишебоју
• Од 1982. – 1989. учесник тада највећег светског турнира у Корбеју (Француска),
сваке године у финалу, 1989. 6. место у вишебоју
• У финалу на скоро свим међународним турнирима на којима је учествовала
• Врхунски спортиста међународног разреда у ритмичкој гимнастици.
Тренерска биографија
• Тренер у гимнастичком клубу Партизан од 1990-2002.
• Главни тренер у клубу Ритам од 2002.
• На основу спортских резултата, клуб Ритам је проглашаван за најуспешнији клуб
ритмичке гимнастике у Србији од 2010. године до данас.
• Селектор Гимнастичког савеза Србије за ритмичку гимнастику од 2009.
• Више пута је проглашавана за најуспешнијег тренера у Србији.
• Чланица Спортске комисије Олимпијског комитета Србије од 2014-2017.
• Директор Тренерског семинара 2011. године реализованог преко Фонда
Солидарности Међународног олимпијског комитета.
• Руководилац и организатор Тренерског семинара Европске гимнастичке
федерације 2013. године.
• Организатор и предавач на многобројним тренерским и судијским семинарима
ритмичке гимнастике.
• Тренирала је и тренира неколико такмичарки из других земаља.
Као судија
• Међународни БРЕВЕ судија од 1993. године.
• На позив Међунардне гимнастичке федерације – ФИГ судила на квалификацијама
за Олимпијске игре и на Олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру, светским
првенствима у Киеву 2013. и Песару 2017. а као чланица Врховног жирија на
Олимпијским играма младих у Буенос Аиресу 2018. и првом Јуниорском светском
првенству 2019. у Москви.
• Судила на осам светских и десет европских првенстава, многим такмичењима
Светског купа и Grand Prix турнирима.
• Врховни судија на великом броју међународних и домаћих такмичења.
• Прва је у историји којој је ФИГ доделила „Награду златног нивоа“, за значајан
допринос гимнастици у дужем временском периоду и беспрекорно суђење током
минимум 4 олимпијска циклуса, на најмање 5 најважнијих такмичења
(Олимпијске игре, светска првенства и Олимпијске игре младих).
Пројекти и радови
• Осмислила и од 2005-2008. реализовала пројекат „Ритмичка Србија“. Овим
пројектом је промовисана ритмичка гимнастика и бављење спортом женске
популације, обучен је велики број тренера и судија, a повећан је и број нових
клубова у целој Србији.
• Коауторка књиге „Основе ритмичке гимнастике и како их применити“ која је
издата 2009. године
• Аутор и једна од реализатора семинара „Основе ритмичке гимнастике и како их
применити“ који су реализовани од 2009. до 2013. године.
• Коаутор радова на тему „Жене и спорт“ публикованих у специјалним издањима
часописа „Физичка култура“.
Остало
• Председница комисије »Жене и спорт« Олимпијског комитета Србије од 2005-
2012. Поново је изабрана на ову функцију за олимпијски циклус 2017-2020.
• Учесница светске конференције »Жене и спорт« 2008. у Јордану и 2012. у Лос
Анђелесу.
• Представница Олимпијског комитета Србије на Семинару »Жене и спорт« који је
МОК организовао за европске олимпијске комитете у Минску 2011.
• Потпредседница Антидопинг агенције Републике Србије од 2005. – 2009.
• Добитница Светосавске награде Министарства просвете и спорта Републике
Србије 2006. године, за успешан рад и постигнуте резултате у спорту.
• Председница Савеза Србије за ритмичку гимнастику 2006. – 2009.
• Председница Стручног одбора за ритмичку гимнастику Гимнастичког савеза
Србије од 2009. године.
• Чланица Управног одбора Гимнастичког савеза Србије од 2012.
• Руководилац и организатор 15 међународних манифестација „Ревија Ритам
Београду“, 12 међународних турнира „Пријатељски сусрет“ и 12 међународних
турнира „Ритам куп“ који се од 2010. године налази у календару Међународне
гимнастичке федерације – ФИГ.
• Током 2020. ментор у програму за жене „Подели своје знање“ у организацији
Европског покрета, OEBS-a i Амбасаде САД у Србији.
• Мама – Мине (1995.), Ђорђа (1996.) и Дуње (1999.)