Петар Пеца Петровић Марш, дипл.инж.маш.

 

Peca_Petrovic

 

 

Биографија у коју је тешко поверовати. Ко је дипл. инж. Петар Марш, ко је Пеца Петровић, ко је тај Петар Пеца Петровић Марш?

То је за Београђане само Чика Пеца, љубимац деце – слушалаца Студија Бе, пријатељ најпознатијих спортиста и стваралаца у области културе, човек непознатог лика, а препознатљивог гласа.

Пеца Петровић – Марш је један од оснивача Студија Бе у коме је од првих дана. Осим познате дечје емисије “Пеца и деца” уређивао је и водио култну емисију из области културе “Огледало” као и врло слушани недељни вишечасовни спортски програм “СОС – Све О Спорту” у којима су гости били наши најеминентнији културни ствараоци – књижевници, глумци, сликари, вајари, ТВ аутори, оперски певачи, интерпретатори народне и забавне музике, односно домаћи и светски асови у скоро свим спортовима, од Бобека, Џајића, Стекића до Заморе, Таља, Пелеа…

Као сарадник Радио Југославије, на инсистирање њеног директора, Драгана Марковића, водио је различите емисије, од којих су најпознатије “БИМ – Бизнис, Информације, Музика” и “Сви смо исте горе лист” које су биле намењене слушаоцима из дијаспоре.

Написао је више од 1.500 песама за децу које је пуних 5 година свакога јутра “саопштавао” слушаоцима Студија Бе. Многе од ових песама су компоноване и извођене на музичким фестивалима.

Аутор је и текста химне наше фудбалске репрезентације “Плави, напред плави” коју је компоновао Борис Бизетић као и сценарија за 20 цртаних филмова по својим “Причама из чудне шуме” у продукцији ТВ “СОС канала”.

Као студент, далеких 60-тих година, своју новинарско-водитељску каријеру започео је у феријалном кампу у Макарској, где је 4 године, односно 4 врућа лета, био алфа и омега разгласне станице коју је промовисао као “феријални јавни сервис “Радио телевизија Горан – Макарска. У осталим годишњим добима, осим студирања на Машинском факултету (које је успешно обавио) уређивао је “Хумор” у листу “Феријалац” у коме су посебно били запажени стрип “Каишеви” и карикатуре које је по његовом сценарију цртао каснији “тата” Забавниковог Дикана, Лазо Средановић.

1977. године, осмислио је бренд “Слатка азбука” који је реализовала фабрика чоколаде “Банат” из Вршца, за који је на Изложби проналазаштва 1980. у Галерији “Видиковац” добијена Специјална похвала.

Чика Пеца је од 1993. до 2003. био и аутор свих садржаја који су се емитовали на дечјем телефонском броју 9843.

1997. године, покренуо је, као главни уредник, први таблоид у пуном колору за децу “Хоћу-нећу”.

2000. године, композитор Данило Даниловић Данилушка, на Пецине текстове о словима наше азбуке, компонује мјузикл “Музичка азбука”, а 2008. године, заједнички реализују пројекте навијачке химне “Напред, Србија!” и прелепе баладе “Заљубљен у Србију”.

2008. године, освојио је престижну књижевну награду “Доситејево перо” за књигу песама “Срећна Нова година”.

Почетком 2011. године, требало би да изађу из штампе: “Књиге песама за основце – за први, други, трећи и четврти разред”, Песме о зубима “Зубологија”, “Промукле песме”, “Чвороскоп – дечји хороскоп”, “Бајке за све који хоће да пајке”, “Змајеви и змајарење”, дидактичка игра “Мултијезичка словослагалица”…

Заједно са познатим кошаркашким стручњаком и тренером Братиславом Батом Ђорђевићем покретач је окупљања креативних стваралаца у неформалном Удружењу које се зове НЗБ – Нисмо За Бацање.

И на крају шлаг на торту: Мало ко зна да је горе описани ТИП, иначе човек са два идентитета, Пеца Петровић, новинар и водитељ за слушаоце Студија Бе, био истовремено као Петар Марш, дипломирани машински инжењер, пуних 12 година успешни технички директор великог предузећа “Водотерма” које је имало преко 1.000 радника…

Као студент определио се за област термотехнике нуклеарних реактора из које је и дипломирао, да би се после посветио грејању и климатизацији, прво као конструктор апарата и уређаја, затим као руководилац радова на извођењу и пројектант, и најзад, пре преласка у Студио Бе, на место помоћника директора, руковођењу техничким сектором у поменутој “Водотерми”.

Рођен је у Крагујевцу 1940. године, тренутно живи и ствара у Београду и путује белим светом уз помоћ интернета.

Check Also

Зоран Стојaчић

Биографија Зоран Стојчић рођен је 06. маја 1965. године у Перлезу. Студирао је Архитектонски факултет, …