ДАН И НОЋ
Ноћ није била добро расположена. Стегла је кијавица, можда је имала и температуру, али је ипак стигла на време. Дан је исто био сав сломљен, није му се одлазило, баш би му пријао кревет… али посао је посао. Иако су се брат и сестра увек срдачно поздрављали, овога пута обоје су били опрезни… јер су били само на корак од болести. Ноћ је са ужасом помислила шта би се десило да се њих двоје разболе. Дошло би до потпуног хаоса. Звезде би сијале дању, сунце би излазило ноћу, могло би да се деси да се усред дана смркне, или да у поноћ сване… Жива бића би била потпуно збуњена, ни биљке не би могле да се снађу, све би почела да хвата паника, многи би покушавали да се сакрију… али оно што би било најгоре, нико не би могао да им помогне…
Зато су њих двоје морали стално да воде рачуна о свом здрављу, пошто би само болест или Дана или Ноћи била катастрофа невиђених размера. Смогли су снаге да провере каква је ситуација у свету. Обрадовало их је, да није била не само гора него јуче, него је сад била боља него прошле године. Дан, охрабрен овим вестима, попио је лек за смиривање и отишао на посао, а Ноћ је решила да деци исприча како су се њени пријатељи борили против грипа.
ЕПИДЕМИЈА
Стонога Гога осећала се необично. Чинило јој се да је хвата дрхтавица, њених сто ногу било је хладно као лед. Пошто је преко пута ње становала њена пријатељица бубашваба Оливија, скокнула је до ње да јој се пожали и да је упита за савет. Позвонила је на вратима једном, два пута и кад јој се учинило да је чула да је неко рекао “Уђите!”, притиснула је кваку, стан није био закључан и она је ушла прво у предсобље, па у дневну собу, у којој је на каучу, испод два јоргана и три ћебета, лежала Оливија.
– Не прилази! прошапутала је слабачким гласом бубашваба. Изгледа да ме је закачио вирус грипа. Видим да и Ти не изгледаш сјајно. Није ни чудо кад се узме у обзир где и шта радимо. Увек у прашини, у мраку, иза ормана, међу отпацима… скувај нам по један чај, а онда да видимо како да се лечимо.
Гога је послушала пријатељицу, скувала чај за њих две и када су га попиле, договориле су се да позову докторку, козу Ковиљку, да их обиђе. Докторкин телефон је био стално заузет и зато је Гога позвала сову Кристину.
– Кристи, како си? Оливију и мене је стегао вирус па не попушта!
– И ја се тресем од језе. Бар да сам у ову моју дупљу увела централно грејање, могла би да се огрејем, одговорила је, скоро шапатом, сова и обавестила их да је звала свог пријатеља миша Грицка, али да је и он у свом мишјем кревету.
Гога је онда редом звала своје комшије и пријатеље. Славуј Славко јој је рекао да је изгубио глас, да кашље, да има кијавицу, да је одложио све концерте… Слон Добрило је био очајан. Потрошио је више од две кофе капи за нос, то јест сурлу, а она цури ли цури…
– Па то је епидемија! узвикнула је Гога. Морам одмах да позовем Миу или Колета из ТВ “Жир”, да у емисију о здрављу доведу докторку Ковиљку да нас посаветује како да се лечимо…
Мијин и Колетов телефон је стално звонио. Осим Гоге, јавио им се и голуб Гута да обавести све поданике Краља Борислава да није у стању да разноси пошту, во Јова је питао за савет шта да пије против промуклог рикања… Пошто није успео да добије докторку Ковиљку телефоном, Коста је сео у Шумомобил и одјурио до штале у којој је била њена ординација. Имао је шта и да види – пред ординацијом се отегао ред у коме су сви шмрцали, кашљали, дрхтали…
– Ово постаје исувише озбиљно! помислио је Коле и ушао у ординацију.
Чим се договорио са Ковиљком о гостовању, одјурио је до продавнице лековитих трава, чији је власник била змија Ксенија, велики познавалац лековитости биљки кроз које она свакодневно гмиже. Замолио је да одмах крене у потрагу за травком која лечи овај грип, напомињући да ће бити потребне веће количине, јер је међу оболелима и слон Добрило. Када се вратио у ТВ “Жир” припремио је прво са Миом најаву, а онда је са Интернета снимио филм о сузбијању епидемија.
Све је било спремно за гостовање козе, то јест докторке Ковиљке. Гледаоци, и они који су били болесни, и они које још није “закачио” вирус, са нестрпљењем су чекали савете како се излечити, односно како се чувати грипа.
Када се на екрану појавио натпис: ГРИП – ЛЕЧЕЊЕ И ПРЕВЕНТИВА, сви су сели испред телевизијских апарата. Докторка Ковиљка, видно уморна, са великим подочњацима испод својих козјих очију, упознала је гледаоце да је епидемија грипа захватила цело подручје, да болест оставља последице, ако се не води рачуна и не лечи.
Иначе, њена испитивања су потврдила да осим птичјег грипа, који је најопаснији, постоје и жабљи, слоновски, зечји, мрављи…
Ковиљка је стрпљиво одговорала и на бројна питања гледалаца. На питање како се лечи њен козји род, она је мало застала, а онда рекла:
– Зна се да козе ретко оболе од грипа, што значи да у њиховој храни има лековитих састојака. Пошто ми највише брстимо, то значи да смо случајно наишли на лишће неког грма, које је као лек – спречава појаву грипа. Нажалост, наши научници још нису открили која је биљка у питању, тако да и даље брстимо све редом.
Многи гледаоци су послушали Ковиљкине савете. Попијене су огромне количине чаја, зли језици кажу да су многи житељи Чудне шуме пробали да брсте, епидемија је полако почела да јењава, шума је оживела без обзира што су многи отпутовали у јужне крајеве, а славуј Славко је лансирао нови хит:
ГРИП
Кад у носу чујеш шкрип,
то је значи стиг’о грип,
незгодан је, кажу, тип,
нос Твој лични, он Ти штип!
Не стој мирно као кип,
већ на ноге одмах ђип,
марамицу прву здип,
па нос брис, то јест пип!
Укини сад бато ђип,
јер када Те снађе грип,
лези мирно као кип,
друг нека Ти буде стрип!