Српски кривак Мисли српски делај светски
ДАН И НОЋ
– Чиме ли ће данас моја сестра да изненади своје спавалице? Она их тако успава да се ја, када дођем ујутру, ознојим док их пробудим! – мрмљао је Дан, док је паковао путну торбу – верну сапутницу његових путовања.
Шта се све налазило у тој торби – то заиста нико није знао. Зли језици су проносили разне вести о њеном садржају. Кажу да он једини има специјалну капу свезналицу коју повремено позајмљује девојчицама и дечацима који желе све да знају, да има оловку која сама пише задатке…
Пошто се сестра Ноћ није појављивала, он јој је оставио кратку поруку да је морао да оде и одјурио првим таксијем који се појавио на небеском друму.
Звезде су постајале нестрпљиве што их нико не укључује, месец се у знак протеста сакрио иза Земље тако да је уплашио све који нису знали шта је његово помрачење…
Када се Ноћ појавила рекла је гласно:
– Свет напредује из дана у дан, да не кажем из ноћи у ноћ. Још мало и ја и мој брат Дан моћи ћемо да одемо на вишегодишње крстарење морима и океанима, а да наш посао обављају роботи. Једино не знам да ли би умели да успављују моје мале пријатеље. Догодовштине мојих другара из Чудне шуме и емисије њихове телевизије “Жир” су најбољи начин да им се они који тону у сан у сновима и придруже. Вечерас се, каквог ли чуда, спуштам у један бунар у коме ће се, или у збиљи, или само у причи, наћи
ЛИСАЦ И ЈАРАЦ
Свануло је прелепо пролећно јутро. Лукави лисац Харалампије, познат у свету шумских лопова и гангстера као Прљави Хари и јарац Тома, звани Белобради, који је жарко желео да буде прави правцати шумски гусар, разговарали су уз кафу о заједничким лоповским операцијама.
– Слушај, Белобради, – рекао је у једном тренутку лисац, – да би био као ја, мораш да будеш увек у форми. Зато ћеш сада поћи са мном да мало процуњамо шумским стазама и богазима – можда ћемо смислити неку авантуру у којој ћеш показати какав си јунак.
– Хари, па то је оно што одувек желим. Можда ће једног дана поред Твоје потернице стајати и моја – замисли како би то лепо изгледало да испод моје слике пише: “Тражи се шумски гусар Белобради – члан банде Прљавог Харија”. Тада би најлепша коза на свету, Ковиљка, мекетала само на моје уво. Никада јој више на памет не би пао онај Рођа, она креатура од јарца, онај хвалисавац који за себе тврди да је неустрашив и који јој сваког дана пише песме….
Пошто су испили по кафу, кренули су да обиђу шуму и испланирају прву заједничку лоповску операцију. Тумарали су између стабала, тумарали и једног тренутка тако ожеднели, да су морали да нешто одмах попију. Освртали су се лево, десно и гласно грдили краља свих животиња, лава Борислава, који није дозвољавао рад дивљим кафићима. У једном тренутку избили су на пропланак, на коме су приметили бунар. Жеђ их је натерала да скоче у бунар и пошто су се добро напили воде, погледали су горе према отвору и… и све им је било јасно. Било је лако ући, али како изаћи… Док су се сударали тражећи начин да искоче из бунара, огласио се прво лисац:
– Томо, шта да радимо? Више нисмо жедни, али смо зато као у затвору!
– Браде ми јареће, не знам! Ти си искуснији и паметнији, нађи начин како да се спасемо, никада ти то нећу заборавити.
Лукави Харалампије је одмах смислио план:
– Добро, онда се усправи уз зид бунара, ослони се предњим ногама, ја ћу се преко твојих леђа и рогова искобељати и одмах затим извући и тебе.
“Речено – учињено!” – каже пословица.
Тома се ослонио предњим ногама о зид, подигао главу што је више могао… и хоп, Хари је скочио јарцу на леђа, попео му се на рогове и за трен ока изашао из бунара. Тома је нестрпљиво чекао да га Прљави Хари спасе, верујући да ће његов пријатељ испунити обећање. Док је очекивао да му овај убаци мердевине или бар конопац, угледао је искежену њушку свог идола, који се нагнуо преко ивице и подругљиво му се насмејао:
Шта то гусар Белобради,
у бунару сада ради?
Да памети више има,
јасно би му одмах било,
шта се иза плана крило.
Двојица сиђу лако доле,
само један може горе!
Тома Белобради, је био очајан:
– Зар ја, јарац без страха и мане да завршим у обичном бунару? Шта ће рећи лепа Ковиљка? Да ли ће пустити бар једну сузу низ своје красно козје лице? Како сам само поверавао Прљавом Харију? Шта да радим? Белобради, не дозволи да те савлада страх. Помисли на најлепшу козу на свету – Ковиљка, Ковиљка, колико сам пута хтео да са тобом разговарам. Колико сам пута окренуо Твој број… и уплашио се да нећеш да разговараш са мном. Телефон. Телефон… Козе, овце, мајмуни, људи… да ли сам ја то рекао телефон. Телефон, Хари, телефон, твој бивши партнер има мобилни телефон. Знам ко ће да ме спасе. Сви становници шуме знају њихов број. Колико сам га пута видео на ТВ екрану. Коле, Мио…, хало Коле, Коооле, Мииио, јавите се, не смете да будете ван домета, хало Коле, Коленчићу, хало Мио, Мијице, најбоља водитељице, Ваш стални гледалац Тома Белобради је у гадном, ко је рекао гадном, ја нисам, Тома је у сосу, тешком бунарском сосу. Хало, Коле, Мио…
Телефон је зазвонио баш у току наградне игре, коју је спретно и вешто водила Миа. Очекивала је да се јави неко од гледалаца и зато је одговорила:
– Овде је ТВ “Жир” – Миа лично. Пошто сте учесник у наградној игри преставите се и одговорите на наградно питање: Како се зове бар један од два чувена јарца из познатог цртаћа о сусрету два јарца на брвну. Да би вас подсетили, пустићемо вам неколико кадрова…
Сви који су пратили квиз – чули су одговор:
– Мио, то сам ја Тома Белобради…
Миа је била пријатно изненађена и одмах је рекла:
– Одговор је тачан. Добили сте вредно лисичје крзно које можете да поклоните изабраници свог срца. Молим вас да се представите…
Шта се даље збило, верујем да зна се,
Коста је одјурио да свог гледаоца из бунара спасе.
Од тада је Тома добар као биљка,
посади се тамо где је и Ковиљка.
Да видите само тад Томино лице,
сија као Месец, јер Ковиљка носи крзно од лисице.
