Поема о Криваку

Пеца Петровић Марш, редовни члан

 

Брзи поток, дубок вир,
поточара, храст и жир,
на ливади сено пласте,
док у њиви кривак расте,
сви нек’ дођу на весеље,
кад је време да се меље.
следе врућа проја, сир,
време стаје, влада мир!  

Ко је за ту бајку крив?
Одговор је брз и лак,
свак’   нек’ памти док је жив
да је кривац српски кривак!  

Плаво небо зашарала дуга,
брзи поток јаругом вијуга,
док његова воденица стара,
стално меље, никад не одмара.
Крај потока шуме кукурузи
сваки клип је у свиленој блузи.
Зором песма чује се са њива,
кукуруз се са росом умива.  

Крај Мораве јоште прела праве,
поред Ибра још мирише џибра,
из жара се ваде печењаци
– прави српски курузи криваци.  

Када је клип крив – то је прави знак,
да је тај кукуруз наш српски кривак!  

Ако имаш брига – што пре их одбаци,
дођи да се дружимо – зову те криваци.
Знање, воља, осмех – то су наши знаци,
јер ми смо криваци у томе прваци!  

У чему је тајна, у чему је квака,
тајна је у моћи српскога кривака
да се људи друже, да се људи зближе,
да кад треба лечи и да морал диже,
Зато нек’ се многи широм земље стиде,
што место кривака негују хибриде!  

Када је клип крив – то је прави знак,
да је тај кукуруз наш српски кривак!