Представа Милева Марић Ајнштајн и концерт дуета Љевишка на фестивалу у Финској

Између 2-9 фебруарa 2019. у Јакобстаду у Финској, родном месту Јохана Рунеберга одржава се недеља посвећена овом великом песнику. Позоришна продукција Јустин Позоришна Продукција из Стокхолма коју води наша истакнута глумица у Шведској Јелена Мила, редовна чланица Српског Кривака, већ две године прави програм за овај значајни догађај. Прошле године су се први пут чуле наше епске песме у Рунеберговом преводу на овим свечаностима. Разлог зашто први пут – раније никоме није било јасно зашто је Рунеберг од целе планете одабрао баш да преводи српску поезију када знају да није живео тамо, није знао српски, није имао пријатеље Србе.

”Наш мали сценски приказ српске епске и лирске поезије које је Рунеберг превео 1839. на врхунски шведски језик, управо је објаснио значај, снагу и величину српске поезије која је очувала унутрашње биће идентитета једног народа. Када је то Вук изнео на светлост дана, остатак Европе је био више него одушевљен, а песници су се отимали да превођењем продру у саму душу тих стихова, јер су и они касније користили исту метрику и песнички набој за своје стваралаштво, и Гете и Рунеберг и многи који су дошли у контакт с нашом народном поезијом. И ми ево већ другу годину учествујемо у овом програму – казала је Јелена Мила.

Ове године приказаће комад МИЛЕВА МАРИЋ АЈНШТАЈН на шведском 2. фебруара, а дан после 3. фебруара први пут ће се представити публици у Финској наше народне песме певањем – кроз мали концерт. Музички дуо ЉЕВИШКА са Снежаном Јандрлић и Јеленом Милом, редовним чланицама Српског Кривака, извешће сплет песама с Косова и Метохије, и на тај начин приказати да борба малих народа за сопствени идентитет је стални процес.

О Јохану Рунебргу:

Јохан Рунеберг је шведско-фински песник – како га још зову Национални поет. Рођен је у Финској у малом граду Јакобстаду на северу Европе 1804. Цео живот се бавио писањем лирске и епске поезије, у којима је успео да протка велики део Финског националног идентитета на шведском језику. Углавном кроз еп, међу којима је свакако најзначајнији Наша земља који је посебно обележио дух поезије Финске, кроз писање песама и химни. Период у којем је Рунеберг стварао на Северу Европе назива се још Националним романтизмом. Велико упориште у свом трагању за националним идентитетом Европа је тада налазила у српској епској и лирској поезији коју је Вук Стефановић Караџић представио преко Беча, немачкој интелектуалној елити, пре свега песнику Гетеу, али и браћи Грим, Гоцију и др.