Српски кривак Мисли српски делај светски
ДАН И НОЋ
– Добро вече, брате – довикнула је Ноћ Дану, док је излазила из таксија, који је уз шкрипу кочница дојурио до места где се врши предаја дужности. Такси је возила намргођена и ко зна због чега љутита Кошава која је нестрпљиво чекала да одвезе Дан на његово радно место.
– Сестрице, видим да си се смрзла у Кошавином таксију. Загреј се и крени на посао… Једва чекам да на мом бајкомату чујем наставак чудне приче о чудној шуми. Замолићу Кошаву да мало утиша своје моторе на ветар кад отпочнеш успављивање, а ја ћу првом приликом да заједно са Тобом одем у ту полумрачну шуму у којој се дешава нешто што је заиста немогуће.
Дан ускочи у такси, Кошава додаде гас, поломи неколико грана, преврну два три контејнера за отпатке и одјури даље, док се сумрак, пре него што је Ноћ укључила светла, претворио у мркли мрак.
Када су после укључивања, разна светла, што васионска, што градска, колико толико обасјала поља, њиве, паркове, улице, куће…, Ноћ је сачекала да се оперу зуби, да се обуку пиџаме и спаваћице, да маме искључе телевизоре… Док су окице њених мезимаца још биле отворене, наставила је
ПРИЧУ О ЧУДНОЈ ШУМИ И ТЕЛЕВИЗИЈИ “ЖИР”
Миа, која је била у посети становницима шуме и Коста, који је преко монитора пратио Мијину пустоловину, били су запањени. Папагај је у љуљашци уживао у техно музици, вук и медвед су ископавали закопано благо…, сова се шминкала пред огледалом…, медвед је гледао ТВ програм, зец је сецкао купус за ручак…
Миа је већ била уобразила да је новинар и зато је рекла Кости:
– Волела бих да направим репортажу о необичним становницима ове чудне шуме…
Кости су засијале окице, већ је имао идеју шта ће да уради. Затражио је од Мие слику, ставио је у скенер, и кад се она појавила на монитору, гласно је рекао:
– Па ти би била заиста шармантан водитељ, баш лепо изгледаш…
– Шта ћеш сада да урадиш? – упитала га је Миа.
Коста је одговорио да ће притиснути команду ЕКСПОРТ и да је упозорава да се не уплаши, јер ће се наћи у чудној шуми…
Речено – учињено. Екран је постао таман, затим се појавио шумски пропланак и на њему Миа, која му је махала, док је Коста запањено гледао поред себе, где је до пре неколико тренутака седела његова другарица. Коле је био зачуђен, јер је мислио да је све то само игра, али да компјутер има и такву моћ, то до сада није веровао. Прво је проверио како је Миа?
– Мио, Мио, да ли ме чујеш? Да ли си добро? Да ли је то само твоја слика, или си то заиста ти?
Миа му је весело одговорила:
– Коста, ако нисам поред тебе, онда сам овде. А ако сам овде, онда нисам тамо. Једно је сигурно. Они филмови које смо заједно гледали нису само машта. Прошетаћу као прави новинар по овој чудној шуми, а ти пронађи начин како да ме вратиш у реални свет. Не заборави да сутра морам у школу, а да још нисам урадила домаће задатке…
Коста јој помало уплашен одговорио:
– Мио, Мијице моја другарице, чувај се, ја ћу остати на сајту Чудне шуме и покушаћу да пронађем начин да те вратим, то јест ИМПОРТУЈЕМ…. Мио, УРА, Мио, сетио сам се, открио сам како да те вратим назад, само не смем ниједан тастер да притиснем, инаше ћеш остати стално у Чудној шуми…
Миу је већ био прошао страх и као искусни компјутериста мирно је прокоментарисала:
– Сетила сам се и ја…па то зна и сваки компјутерски почетник. Притиснућеш УНДО , зар не?
Коле се насмешио и одмах је похвалио:
– Ти си заиста прави геније, мада се не каже УНДО, већ АНДУ… Буди опрезна и знај, да ако приметим да си у опасности, притиснућу одмах тај тастер …
Док је Коста грицкао нокте, на сајту се дешавало се нешто необично. Миа је упознавала своје домаћине. Прво су је одвели у резиденцију, то јест велелепни брлог краља свих животиња, Његовог Краљевског величанства Борислава Првог, који јој је представио своје доглавнике и поданике, медведа Момчила, вука Страхињу, слона Добрила…, уредника новина “Шумске тајне” папагаја Чеду, корњачу Наталију, власницу зубарске ординације лију Валерију, мрава Радоја….
Шта се даље десило, може да се наслути. Миа је била одушевљена пријемом и добродошлицом. Када им је поменула да сања о томе да буде ТВ водитељ и новинар, рекли су јој да Чудна шума нема своју телевизију, да гледају туђе ТВ канале и предложили јој да са својим другаром Костом отвори Шумски канал. Она је одушевљено прихватила ту идеју. Све остало је за хакера Колета било лук и вода.
Прво је уз помоћ команде УНДО вратио Миу кући, а онда су њих двоје пажљиво испланирали шта им је потребно. Коста је набавио проспекте, скенер је снимио све што су изабрали, затим је вешто искористио програм 3Де, и све је било спремно за ЕКСПОРТ. Усред Чудне шуме “никла” је лепа кућица у коју је смештен Шумски ТВ канал, који су прво у шали, а после и озбиљно назвали ТВ Жир. Наш експерт ништа није заборавио. У ТВ режији, међу бројним компјутерима био је и онај, на коме је довољно било притиснути АНДУ, па да се све, или трајно, или привремено, врати у првобитно стање. Испред ТВ студија даноноћно су дежурала репортажна кола, брзи и добро опремљени ШУМОМОБИЛ. Одмах су снимљене шпице појединих емисија и редовни програм је почео. Гледаоци су били очарани. Телефони су непрекидно звонили, уредник и водитељ Коста, за пријатеље и гледаоце само Коле, и новинар и репортер, Миа, за своје обожаваоце само Мијица, били су заузети од јутра до мрака. Убрзо се екипа ТВ стваралаца повећала: Мајмун Ђоле је постао незаменљиви сниматељ, славуј Славко ексклузивни солиста ЖИРСАУНДА, а вук Страхиња редитељ хорор серија…
Уследило је свечано отварање телевизије у необичној шуми… Стабла храста су се међусобно руковала, животиње поздрављале скидајући шешире, а Папагај Чеда заједно са голубом Гутом затегао је конопац, који је зубима прегризло лично Његово Краљевско величанство Борислав Први.
Ако некога интересује шта је у овом тренутку на програму ТВ Жир, нека скокне на сајт Чудне шуме, или набави новине папагаја Чеде, или нека сачека неку од следећих вечери и једну од прича које успављују.
