Обележен Дан српско-руског братства

Удружење Српски Кривак обележило је  Дан српско-руског братства 15. јануара 2022. године у 12 часова, полагањем венца на споменик руском цару Николају II, на тргу “Ансамбл Александров” (улица Краља Милана у Београду).

Присутне је поздравила и програм водила проф.др Зорица Милановић, председница Управног одбора удружења. Поздравни говор одржао је прим.др Предраг Анђелић, а писмо Сање и Димирија Панфилова прочитала проф.др Зорица Богдановић.

Венац су положили проф.др Драган Раденовић, председник Културног клуба, и проф.др Петар Кочовић, председник Пословног клуба удружења Српски Кривак. Затим, венце су положили представници удружења Херојска 549. моторизована бригада, Удружења ветерана ПЈП Србије, Удружења потомака ратних добровољаца 1912-1918, и удружења Вожд. 

 

Dan srpsko ruskog bratstva slika

Текст који је припремио проф.др Обрад Зелић, а говорио прим.др Предраг Анђелић

Даме и Господо, поштовани пријатељи и чланови
Удружења “Пријатељи српске културе” и “Српског Кривака”,

Обраћамо вам се на овај свечани дан СРПСКО-РУСКОГ ДРУШТВА, са великом жељом да се сетимо једног од најславнијих ликова из првих деценија двадесетог века. То је цар велике Русије и последњи ИМПЕРАТОР у светској историји: НИКОЛАЈ ДРУГИ РОМАНОВ. Цар Николај је препородио Русију, Завршио Транссибирску железницу, која је и данас једно од највећих чуда технике у свету. Он је отворио стотине универзитета и болница, а привреда Русије је напредовала далеко брже од економије Запада.

Моћници Запада су одлучили да се такав успон Русије мора зауставити. Чекала се прва прилика.

Идеална прилика десила се 1914. године. Велика Аустроугарска /50 пута већа од омалене Србије/, одлучила се да нас покори. Кад је у јулу те кобне године стигао ултиматум из Беча, Срби су замолили славног рођака Николаја да помогне. Није таквог сокола требало 2 пута звати.

Иако Русија није ни помишљала на рат, а није била ни спремна – Император је је узвикнуо:СРБИЈА МОРА БИТИ СПАШЕНА. Истога дана /1.август 1914./ је почео рат Аустријске савезнице Немачке против Русије. Замислите тевтонске армије на Церу, Дрини и Колубари. Срећом их је велики генерал Брусилов добро “избрусио” и до ногу потукао у њиховој Пруској.

Другу пресудну улогу за спас српске војске и народа Цар Николај је одиграо у јануару 1916. године. Смрзнуте и болесне Србе је чувени Запад оставио да умиру у блату албанске обале око Драча. Цар је запретио да ће се повући из рата ако Срби не буду хитно пребачени на Крф и у Бизерту.Тамо су се брзо опоравили и већ после неколико месеци храбро држали Солунски фронт, да би га велелепним јуришом 1918. “разбили”, потукли Бугаре, немце и Аустро-угаре, те стигли до Темишвара и близу самог Беча.

Ратна збивања у Европи, а поготово у Русији су зли духови Запада искористили да подрију власт овог племенитог човека.Организовани су бројни атентати на Цара Николаја, политички притисци са разних страна,
диверзије, пожари, вештачке несташице хране, саботаже великих размера, различите, а бројне афере и сл. То све је рађено веома организовано и вођено из некух анти-руских центара у западној Европи.

На крају је Цар Николај морао да абдицира. Молио је да оде у азил код својих краљевских рађака у Лондон, али су га прорачунати и хладни Енглеги – према очекивању ОДБИЛИ. На бестијала начин је стрељан од бошевичких бандита у кући Ипатјева у Екатеринбургу на Уралу 17. јула 1918. године. Убијена је и Царица Александра, ћерке Олга, Татјана, Анастазија, Марија и млади Царевић Алексеј /који је имао само 12 година!/. Сви су канонизовани, што такви сјајни људи и велики хришћани и заслужују.

Српски народ не може и неће никад да заборави огромне услуге које је овај велики човек учинио за све наше нараштаје.

Нека је ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА ВЕЛИКОМ ИМПЕРАТОРУ ЦАРУ НИКОЛАЈУ ДРУГОМ РОМАНОВУ.

Проф. др Обрад Б. Зелић
члан ПСК и Српског Кривака


Писмо Сање и Димитирија Панфилова

Поштоване даме и господо, Драги пријатељи,

Да није познатих околности, данас бисмо поново (по шести пута) лепом и богатом уметничком академијом обележили Дан српско-руског братства – догађај који је иницирало Удружење „Српски кривак“, а свесрдно подржао Руски дом. Желели смо да сећање на драматичне дане Великог рата и несебичну подршку светог руског цара Николаја ИИ Романова, постане још један симбол нераскидиве духовне и емотивне везе српског и руског народа. Ову идеју подржало је скоро 200 уметника, који су учествовали на Академијама, поздрављених од бројне, одушевљене публике. Удружење „Српски кривак“ је овом иницијативом још једном показало приврженост свом српском роду и подсетило да се доброчинство и пожртвовање пријатеља не сме заборавити.

Зато смо и данас у посети месту сећања на једног племенитог човека, оданог пријатеља, одлучног савезника, свеца…Његово бескомпромисно заступништво пред хладним, калкулантским западним силама за један мали народ, препуштен умирању и нестанку не сме никада нестати из наше историјске свести.

Удружење „Српски кривак“ ће ову иницијативу, у наредном периоду, обогатити новим идејама, водећи се својим принципима – такође свестан општег осећања дубоке наклоности према руском народу међу Србима.

Поклонимо се данас, још једном, сенима Николаја II Романова са благодарношћу и свешћу да он није последњи, који се борио за нашу слободу. Широм српских земаља, леже посејане кости руских ратника, који су последњих неколико деценија гинули уз своју српску браћу.

Нека им је вечна слава и хвала.
Сања и Димитрије Панфилов

Check Also

Књижевно вече Време фантастике

Позивамо чланове Српског Кривака на књижевно вече Време фантастике у четвртак 29. септембра 2022. године …