Прича за 26. недељу 2014. године

ДАН И НОЋ

– Ех, колико се догађаја деси у току мог дежурства – размишљао је Дан док је чекао своју сестру.

– Тачно је да их све гледам, јер да мене нема не би могли ни да се десе. Рецимо, како би неко ишао у школу, како би се градиле куће, садило поврће, брало воће… Истина, много тога може да се “пресели” и у њено дежурство, јер она може да обезбеди и јаке рефлекторе, и пуни месец и већи број звезда…

Чим је Ноћ стигла, одмах је још са врата рекла брату да одмах крене и да се не правда да стално због ње касни:

– Лаж ти неће помоћи. Уосталом, ти добро знаш оно што ћу вечерас испричати деци, што потврђује пословицу
 

У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ

 

У кокошињцу бака Розалије живели су мирно и спокојно госпођа Живка, згодна, лепо васпитана кокошка, и господин Петко, петао који је био познат по необично лепом кукурикању. Петко је сањао да једнога дана постане познати оперски певач и зато је његовим јутарњим концертима присуствовало све више слушалаца.

Како је само лепо, скоро очаравајуће, рано јутро у дворишту Бака Розалије. Испред кокошињца, Живка узбуђена и усхићена гледа у Петка, који на огради кукуриче, то јест пева познату арију заљубљеног петла из кокошје опере “Ливадијата”, док га у дворишту слушају три прасета Мљацко, Шљацко и Бљацко, коњ Вихор, јарац Тома Белобради, коза Ковиљка, крава Јаворка, овца Роксанда…, а ван дворишта, зека Лека, сова Кристина, корњача Наталија, вук Страхиња, медвед Момчило, веверица Верица…

У једном тренутку сви аплаудирају Петку који им се клања и са десним крилом на срцу окреће се и клања дами којој је поклонио и срце и прво јутарње кукурикање.

Све би било у реду да једне недеље Петко није приметио нешто необично у котарици у којој је скупљао јаја. Требало је да их буде седам, али и после неколико бројања утврдио је да их има само пет. Одмах је позвао полицајца Лакија:

– Господине Лаки, ви сте дужни да пронађете и ухапсите лопова. Ви немате појма како се осећа јадна госпођа Живка… Толики њен труд, а тек страх да ће лопов стално долазити…

– Дакле, господине Петко, ви пријављујете крађу два јајета. Да ли сумњате на неког?

– Познато је да су крадљивци јаја, од како је света и века – лија Валерија, сова Кристина, твор Бора….

– Петко, ви знате…, ту је Лаки важно залајао два-три пута, да су потребни очигледни докази да је неко заиста лопов. Позваћемо Косту да постави камере ТВ “Жир” и организоваћемо стражу. Пошто ја представљам ред и закон, ја ћу бити у првој смени. После мене дежураће мрав Радоје, затим корњача Наталија, па во Јова. Пошто ви и онако рано ујутру вежбате ваш предивни глас, господине Петко, јутарња смена ће бити ваша. Је л’ јасно?

Оваква одлучност није до сада била забележена у подацима о сличним истрагама, тако да је требало само следити инструкције представника власти.

У ТВ “Жир” су озбиљно схватили задатак:

– Ово је заиста прави новинарски изазов, започео је Коста састанак са најближим сарадницима. Снимити лопова у току крађе, то је више од подвига… Ђоле, ти се са камером сакри у грању најближег дрвета. Мио, ти седи у нашем репортажном ШУМОМОБИЛУ и прати на екрану шта се збива око кокошињца бака Руже. Када лопов буде ухваћен, укључићу те у програм и ти покушај да разговараш са крадљивцем.

Договорено – учињено. Мајмун Ђоле се сместио у крошњи густо олистале кајсије и уперио камеру према кокошињцу. У непосредној близини, Миа у ШУМОМОБИЛУ прати на екранима шта се дешава. Крај кокошињца прво је стражарио полицајац Лаки Најмлађи. Иако се Мији приспавало, ипак контролише сат на коме казаљке брзо одрађују смену мрава Радоја, затим корњаче Наталије, да би се на време појавио следећи стражар – доброћудни во Јова.

На екранима у Шумомобилу Миа види како Јова зева, осврће се лево, десно, прилази најближем жбуњу, спушта се на колена, затим на бок, да би после неколико тренутака утонуо у дубоки сан. Месец на небу се насмешио и укључио јаче осветљење у бака Розалијином дворишту.

Све је говорило да је на реду оно што су сви очекивали. У дворишту се појавила сенка уљеза који се приближавао кокошињцу.

Јова је спавао сном праведника. Ђоле је пратио камером лопова. Миа је одмах успоставила везу са студиом у коме је Коста прекинуо филм и најавио праву ТВ сензацију:

– Драги гледаоци, укључујемо нашу скривену камеру која се налази у дворишту бака Розалије. Тамо је и наш репортер Миа, која ће пратити све што се тамо буде дешавало.

На екрану се лепо видела сенка, коју је красио дуги реп, како обилази кокошињац. Корњача Наталија после свог дежурства није могла да заспи, па је у свом стану укључила ТВ “Жир” баш у тренутку када је Коста најавио пренос из дворишта бака Розалије и деда Саватија:

– Баш ме је стражарење уморило. Хајде, да видим како се одвија план полицајца Лакија.

Када је приметила како сенка улази у кокошињац, пришла је ближе екрану:

– Не могу да препознам лопова. Ово треба гледати до краја…

Миа је као прави режисер хорор филмова, прво мобилним пробудила вола Јову, који је као опарен скочио и појурио према кокошињцу. Затим је позвала свог камермана:

– Ђоле, одмах сиђи и прати Јову!

У стану корњаче Наталије на ТВ екрану се лепо видело како из кокошињца излази Лија Валерија, са котарицом у којој су јаја и како је сачекује Јова, који бесно муче.

У кадру се прво појавио полицајац Лаки, а одмах за њим и и Миа која са микрофоном прилази Валерији и Јови. Лија Валерија је беспомоћно гледала лево, десно, покушавајући да покрије јаја у корпи.

Лаки Најмлађи није био нимало нежан:

– Валерија, ти си тај лопов који краде јаја јадне госпођа Живке. Срам те било!

Миа је наставила да испуњава новинарски задатак:

– Драги гледаоци, наша скривена камера је заједно са Лакијем открила ко је лопов. Валерија, како се осећа крадљивац када га ухвате у крађи?

Лија Валерија није смела да погледа у камеру и једва је кроз сузе прозборила:

– Ја, овај, знате, нисам украла, ја сам само позајмила јаја од госпођа Живке. Тачно је да сам заборавила да је питам, али, ево, сада ћу то да учиним…!

Тог тренутка полицајац Лаки пришао је Валерији:

– Касно је за питања. Лопови морају у затвор. Пружи твоје шапе…

У корњачином стану Наталија аплаудира правди, а у студију Коста приводи раноранилачку емисију крају:
– Драги гледаоци, присуствујемо заиста необичном чину – једној лисици која је ухваћена у крађи, полицајац Лаки ставља лисице. Мио, да ли је пренос крађе завршен?

У тренутку док Лаки ставља лисице на шапе Валерије, појављује се петао Петко. Зора почиње да свиће, а Миа завршава емисију која тог момента постиже рекордну гледаност:

– Коста, имамо лепо изненађење за наше ранораниоце. Наш познати оперски певач Петко поклониће свој специјални јутарњи концерт онима који су пратили скривену камеру.

Наталија је у трену забиравила на умор од стражарења и одмах укључила видео:

– Ово морам да снимим. Петко је мој љубимац!

Сцена у дворишту бака Розалије и деда Саватија је била заиста за памћење. Сви су били ту: полицајац Лаки, ухапшена Валерија, Миа, кокошка Живка која је стигла и да се нашминка, бака Ружа, во Јова… Петао Петко је скочио на ограду, Живка му је донела слатко и воду, а он се после тог обавезног јутарњег ритуала, накашљао и закукурикао. После првог кукурикања, започео је својим петловским баритоном песму коју прихватају и остали:

Речи могу бити и лепе и слатке,
ал’ ако су лажи, ноге су им кратке!
У свету се зна за лажове многе,
јер им лажи имају врло кратке ноге!

Има једно правило које увек важи,
најкраће су ноге у највећој лажи!
Свако ко је поштен врло добро знаде –
ко воли да лаже, тај воли да краде!

Једна стара изрека нама свима каже –
ко воли да краде, тај воли да лаже!