Српски кривак Мисли српски делај светски
ДАН И НОЋ
– Хоћеш ли мало грожђа, брате? упитала је Ноћ Дана чим је ушла у просторију за примопредају дужности. Ова јесен заиста ужива. Виногради пуни грожђа, њиве кукуруза, воћњаци јабука и крушака… Истина, понекад се посвађа са ветром, па јој овај направи русвај, али ту смо Ти и ја да их миримо…
– Е, моја сестрице, посао нам је тежак, такорећи претежак. Знаш ли, колико свађа у току мог дежурства морам да спречим, понекад и не стигнем да то урадим, па тада долази до праве туче. Дечаци скачу један на другога као петлићи, девојчице се међусобно вуку за кике… док им ја дам свађомицин, мој лек против свађе, прође воз… Теби је много лакше. Нико се не свађа ноћу. Можда у сну…. Ево, погледај на лапићу топићу. Овог тренутка је 108.242 друга подметнуло свом другу ногу, а 47.545 девојчица говоре једна другој најружније речи…. Морам да пожурим да их смирим. Зато остај ми здраво и причај деци бајке у којима нема насиља, јер је леп сан добар лек против вируса свађе.
Док је Дан излазио, Ноћ је распаковала путну торбу, махнула кроз прозор месецу који је на време дошао на дежурство, послала мејл Радионици за снове да јој пошаље каталог… Пошто је знала да децу из вечери у вече највише интересује шта се збива у Чудној шуми и око ње, решила је да их, бар у сновима, одведе на обалу мора које је желело да постане океан и да им омогући да се прикључе чувеној експедицији за откривање неоткривених и сличних пространстава. “Штрпнула” је неколико зрна грожђа и онда одлучила да чују како су се истраживачи провели на путу и који су им
УТИСЦИ
Док су им браћа китови Мита и Буца, делфини и ајкуле махали што реповима, што перајима, мрав Радоје је пребројао чланове експедиције и пошто је утврдио да су сви ту, упитао их је како су издржали овако напоран и опасан пут и какви су им утисци.
– Мени се још врти у глави! први се огласио Добрило. Иако ме је Буца, а можда је то био и Мита, пажљиво носио, ипак сам могао сваког тренутка да упаднем у море. Нисам био миран, мада су ме делфини храбрили и говорили ми да не бринем, јер им је наш домаћин, мрав Раденко Огромни, дао да понесу његов лични појас за спасавање, који као да је био прављен за мене. Ипак, моје слоновско срце било ми је сишло у једну од мојих слоновских пета. Ух, само када сам се докопао копна.”
– Мени је било супер, чика Радоје! огласио се мали Колумбо. Могао сам да играм жмурке на леђима мог пријатеља Буце.
– Једва чекам да одлетим до првог дрвета да откуцкам “Серенаду детлића морепловца, додао је Куцкало.
– После овог искуства отворићу школу за галебе! најавио је гавран Гаша. Замислите само, мој друг врабац Џани Џив Џив заврши школу и постане галеб!”
Мачак Алимпије дрхтао је као прут.
– Једва сам издржао, мрњаукнуо је. Био сам толико гладан, а до мене чаврљају и скакућу Куцкало и Гаша. Умало да постанем птицождер!
– Ја, Пантелија, за кога све свиње тврде да сам делија, једини сам прави морепловац међу мојим саплеменицима, нескромно је изјавио уображени вепар.
– Гусар Харалампије, баш лепо звучи. Да сам отео кита Миту и све вас побацао у море, сада бих био страх и трепет свих океана света! добацио је лукави лисац Прљави Хари.
Јарац Тома Белобради погладио је своје рогове и рекао:
– Било је узбудљиво и незаборавно, мада не могу да верујем да смо ја и Рођа толико популарни, да је наш судар на брвну у Најчуднијој шуми сувенир, који се може ставити у џеп.
Мајмун Ђоле је потапшао своју камеру и поносно објавио:
– Овде је све забележено. И страх, и стрепња, и радост! Гледаоци ТВ “Жир” имаће ретку прилику да се осећају као да су они били чланови експедиције.
Пошто је саслушао све чланове екипе са којом је делио и добро и зло, Радоје је у свој дневник унео све потребне податке и дао налог да се крене путем који је на дрвећу означио Куцкало, односно стазом, коју су при поласку у неизвесност просекли и утабали Тома Белобради, Харалампије, Пантелија и Добрило.
