Прича за 32. недељу 2014. године

ДАН И НОЋ

– Е, мој Дане, јеси ли Ти некада био увређен? упитала је свог брата после поздрава, његова сестра Ноћ и села у фотељу очекујући одговор.

– Па, како да Ти кажем, говорили су ми да сам грозан, никакав, тмуран, шашав, ружан… мада сам чешће био леп, срећан, величанствен, за памћење… смешио се Дан док је паковао кофере.

– Е, видиш, и ја сам Твој случај, и све би могло да се поднесе да нисам најчешће “глупа као ноћ”. Ту је Ноћ застала и па после мале паузе наставила:

– Замисли, молим Те, осим нас двоје има још увређених на овом свету. Док Ти не стигнеш на Твоје друго радно место, ја ћу деци да пренесем оно што што сам чула у Чудној шуми на скупу који су организовале

УВРЕЂЕНЕ ЖИВОТИЊЕ

 

Састали се магарац Марко, слон Добрило, коњ Вихор, мајмун Ђоле, гуска Жаклина звана Жаки, патка Ратка, во Јова, ћурка Вероника и змија Ксенија и почели да се гласно јадају и протестују.

– Зна се ко сам и шта сам! узео је први реч мајмун Ђоле. И уместо да као људски предак будем цењен и поштован, нема дана кад не чујем да појединци, моји рођаци, ословљавају један другога мојим именом. Једна Весна из четвртог разреда рекла је свом другу Зорану да је мајмун. То исто казао је и Синиша Аци. Ако се тако настави неће се знати ко је мајмун, ко је човек. Тражим да се са крађом мог имена одмах престане.

– Сви знате, а и по мени се види да сам ја магарац, започе други страдалник своју причу. Али како часно име магарца могу да носе Милан, Зоран и Иван? То је недопустиво. То је најтежа увреда за нас магарце. Не желимо да будемо они и… тачка.

– Иако сам домаћа животиња, нема тога ко не зна ко је гуска, шта је гуска и зашто је гуска гуска. Ја се поносим што сам гуска! Ту се принцеза у белом перју загрцну, пусти две до три гушчје сузе, попи гутљај воде и настави: “Нећу да сам Весна, Ема и Милица, а замислите само, њихове другарице су их назвале гускама. Да ли оне уопште знају шта значи бити гуска? Протестујем…”

После гуске говорио је слон Добрило, затим коњ Вихор, ћурка Вероника је од једа плакала, во Јова је претио да ће свима који му краду име показати рогове, змија Ксенија је сиктала против змија из људског рода, а патка Ратка је само грациозно прошетала испред свих и питала: “Да ли је тачно да се ја гегам и да зато неким девојчицама добацују да су патке?”

У једном тренутку, преко Скајпа, јавила се свиња Драгиња са годишњег одмора у једној од лековитих каљуга и одгроктала да ако се овако настави, ускоро ће правих правцатих свиња бити мање од оних међу људима.

Састанак је једва приведен крају и нека се зна да мајмун, магарац, коњ, во, слон, ћурка, патка, змија, гуска и свиња одбијају сваку помисао да у своје редове приме дечаке и девојчице којима су другари дали њихова имена. А онима који своје вршњаке тако зову, поручују да стану испред огледала и провере на кога личе – ако су поштени признаће да су к’о јаје јајету слични са онима које су назвали мајмунима, коњима, воловима, гускама, змијама, паткама, слоновима, ћуркама, свињама…

Зато, нека сви остану оно што јесу.