Српски кривак Мисли српски делај светски
ДАН И НОЋ
Дан је погледао на сат и забринуто провирио кроз прозор. Напољу је лила киша, од Ноћи, његове сестре, није било ни трага ни гласа, узалуд је покушавао да нађе кишобран, кишна кабаница му је била поцепана, чизме су пропуштале воду…
– Па ово је права катастрофа. Мене ће да избаце са посла. Касним, неуредан сам, омрзнуће ми сви који очекују леп, сунчан дан… Морам да погледам у календар…Па, чекајте, другари, па не може то тако… Свидело вам се лето и сада вам је Дан крив што је стигла јесен. Позваћу кишу да јој се извиним што сам и помислио да је она крива што овако пада… Падала је она и преко лета, али тада је била топла, тако је лепо добовала по крововима да је и пљусак личио на концерт неког оркестра.
Дан је већ хтео да позове надлежне да провере да се нешто није десило његовој сестри, када је она без даха улетела у канцеларију.
– Брате, знала сам ја да си прави смотанко и да не знаш где Ти је јесења гардероба. Отвори орман на коме пише “Јесен” и узми оно што Ти треба. И ја сам покисла и сад ћу прво да се пресвучем да не озебем… ух нешто ме и грло боли, могао си бар чај да скуваш… Изгледа да су сва браћа таква, праве се да појма немају… Хајде, хајде, опраштам Ти… Него, док ја кувам чај, укључи телевизор… Уплатила сам претплату…
Дан је прво одабрао јесењу гардеробу, чак је нашао и кишобран, затим је укључио “џамбо” телевизор, пронашао ТВ “Жир” и кад је видео да на екрану пише “Очекујемо укључење из кабинета Његовог краљевског величанства краља Борислава”, брзо је позвао своју сестру која је тог тренутка сипала чај у термос. Када је угледала натпис, Ноћи је задрхтала рука, пола чаја је просула поред термоса, а онда је пуна бриге села пред телевизор.
– Ја морам да кренем, рекао јој је Дан, јави ми мобилним шта се дешава и сними ми целу емисију, баш ме интересује шта се збива у Твојој Чудној шуми.”
Ноћ је нестрпљиво чекала да види о чему се ради. Себи је пребацивала што је због послова заборавила да посети своје пријатеље, што ни децу није обавестила шта се збива са експедицијом коју води мрав Радоје. Можда је изгубљен контакт са храбрим истраживачима, можда су запали у невоље… Напетост је расла, Ноћ је грицкала нокте од узбуђења… а онда се појавила слика лава Борислава на лављем престолу, за радним столом, на коме се видео монитор компјутера, телефон, чаша воде и кутија лекова за лављу реуму. Док се чуо снимак благе лавље рике и аплауза његових поданика, појавио се натпис
ВАНРЕДНО САОПШТЕЊЕ
– Господо животиње, имам част да вас као несмењиви краљ џунгле, која је у мом случају само чудна шума, обавестим о најновијем открићу наше експедиције, коју предводи мрав Радоје. Захваљујући нашим пријатељима, уредницима ТВ “Жир”, Мији и Кости, ми смо пратили невероватне догађаје наших јунака, који су иако слабо опремљени, ипак успели да се пробију до оног дела наше планете који до сада није био истражен и који нас је изненадио оним што су открили. Али, ако знате за пословицу у којој се помињу коза, рог и лаж, онда ће директно укључење наше ТВ “Жир” доказати постојање нових врста нас животиња, уз напомену да нову врсту људи још нисмо открили. Мио и Коле, укључите нас у пренос сусрета наших пустолова и њихових домаћина… уз молбу мојим поданицима, да припреме лекове за смирење, јер ће видети своје рођаке, односно себе у огледалима која или умањују или повећавају… Ево, и ја ћу да попијем шапу лекова против шока који очекујем…
Уследило је укључење камере мајмуна Ђолета са лица места. Пред објективом је био вођа експедиције мрав Радоје, који се значајно накашљао, подигао леву обрву и започео:
– Драги чудаци, хтео сам рећи становници Чудне шуме, истина о нама се уз помоћ ТВ “Жир” полако али сигурно пробија у свет. Мало ко верује да смо и ми организовали свој живот слично људима, да радимо, да се бавимо уметношћу, спортом, науком… да смо, као например ја, штедљиви до крајњих граница… Али оно што ће запањити свет, то је оно што је наша експедиција открила пре неколико сати. Шта мислите кога смо срели, с ким смо се упознали…? Најбоље речено срели смо се са нашим другим “ја”, нас смо дочекали “ми”, али да не дужим… упознајте мрава, извините, како се зовете, дакле Раденка… то је овај господин, истина, то јест… могао би да буде слон, ако хоће, он је највећи мрав на свету…
Све је изгледало баш као у правој бајци. Крај “нашег” Радоја стајао је њихов “Раденко”, огроман, скоро као слон Добрило, док је крај њега скакутао лав, или боље речено лавић, не већи од миша Грицка… Камера је верно бележила да крај мачора Алимпија стоји огромна стонога, која личи на Гогу, у сто пари ципела по последњој моди. Узалуд се јарац Тома Белобради окретао свуда око себе. Да Ђоле није уперио камеру на капљицу воде нико не би приметио два минијатурна јарца, како су се сукобили на сламчици која је уствари била брвно. Било је јасно као дан да је експедиција, коју је послао лав Борислав, открила нове лилипутанце и гуливере и зато су се у кућама становника Чудне шуме чули разни коментари. Тако је коза Ковиљка рекла да су јој Тома и Рођа и раније личили на јарце кепеце, славуј Славко је изјавио да ће то бити откриће када неки огромни славуј запева у опери, петао Петко се питао да ли су њега смањивали или повећавали, па је за сваки случај поправио ограду са које петлови кукуричу, магарац Жарко је изјавио да не верује да постоје мали магарци…
А шта је урадила корњача Наталија? Написала је писмо својој далекој рођаци која живи на Галапагосу: “Драга тетка, заклопарај оклопом и реци свима које знаш да Ти ниси једини примерак нестале врсте корњача. Постоје наше рођаке које су још веће од Тебе и зато Ти предлажем да им кренемо у посету. Чекам Те у њиховом дворишту кроз 100 година. Пожури”.
