Српски кривак Мисли српски делај светски
Злата Малеш је рођена 3. фебруара 1953. године у Белом Манастиру. Основну и средњу музичку школу завршила је, упоредо са класичном гимназијом, у Сарајеву, за само шест година. Клавирски одсек Музичке академије, у класи професорке Матусје Блум, завршила је 1977. године. Била је то последња генерација студија од десет семестара, у којој је освојила највише награде Универзитета у Сарајеву.
Упоредо је студирала руски језик и књижевност на Филозофском факултету у Сарајеву. Током студија имала је више солистичких концерата и бројне наступе, као солиста и у камерним ансамблима. Године 1979, као стипендиста француске владе, била је на специјализацији у Паризу у класи Пјера Санкана, професора на Високом националном конзерваторијуму, са којим је продужила сарадњу на једномесечним Летњим академијама у Ници 1980,1981. и 1982. године.
Након студија радила је као професор и корепетитор у Основној и Средњој музичкој школи у Сарајеву, а од 1981. године, када прелази у Београд, ради у Музичкој школи “Коста Манојловић”. На позив музичких школа “Ј. Славенски” и “Др В. Вучковић” извела је неколико изванредних генерација ученика.
У периоду од 1977-1991. године, активно је концертирала као члан Удружења уметника БиХ, а од 1981. године и као члан Удружења уметника Србије, чији је члан и данас. За архив РТ Сарајево снимила је, између осталог, интегрално Другу свеску прелида Клода Дебисија, прва на просторима бивше Југославије. Са Сарајевском филхармонијом три пута је извела Листов концерт A-Dur, за који је добила одличне критике. Као представник Удружења уметника БиХ, 1980. године, имала је реситал на Фестивалу “Дани музике” Будва-Свети Стефан, када ју је критика оценила као респектабилну младу снагу. Од 1981. године, свирала је редовно солистичке и камерне концерте у организацији Удружења уметника Србије, у Београду (Дом ЈНА, сала Београдске филхармоније, КНУ, МШ “К. Станковић”) и многим другим градовима Србије, које је критика у часопису “Про музика” врло позитивно оценила. У том периоду се приватно усавршавала код Лгора Лазка и Срђана Грбића.
У међувремену, педагогија је све више одвлачила њену пажњу и енергију, па јој се ускоро у потпуности посвећује, уз наступе у камерним ансамблима. Педагошка усавршавања имала је у Москви, у Централној музичкој школи за таленте, у класама Е. Тимакина, С. Гаџијева, А. Мдовјанца, као и на многим другим педагошким семинарима. Сарађивала је са Мирославом Лили Петровић у раду на њеном капиталном делу “Најмлађем пијанисти”.
Из класе проф. Злате Малеш изашло је 39 дипломаца, од којих је тридесетчетворо уписало музичку академију (на државном буџету), од којих је њих осморо било на првом месту ранг листе, четворо – на другом, а сви остали су се пласирали до десетог места.
Највећи успех до сада су постигле сестре Лидија и Сања Бизјак, положивши пријемни испит на Високом националном конзерваторијуму у Паризу (Лидија, као прва на ранг листи од 165 кандидата магистрирала је клавир и камерну музику, а Сања је са само 12 година била је најмлађи студент). Обе живе и раде у Паризу и имају сјајну међународну каријеру (https://www.youtube.com/watch?v=CzXZ_BBpx1I)
Сјајну каријеру граде и:
- Соња Лончар, као члан “LP Dua” (https://www.youtube.com/watch?v=3vZMvLJKM1k).
- Душан Тороман у Италији (https://www.youtube.com/user/dusantoroman) , као и
- Јована Николић у Немачкој.
…”Злата Малеш је луцидан педагог изузетне енергије, изразитих способности и великог пијанистичког знања које је добила од Матусје Блум, а касније га неуморно богатила дуги низ година. Из њене велике класе изашла је читава плејада младих пијаниста од којих су многи већ успешни извођачи и педагози”… (http://bs.wikipedia.org).
Ученици из класе проф. Злате Малеш добитници су више од 400 награда, укључујући око 100 са међународних такмичења од којих су многа у највишем рангу омладинских такмичења у организацији EMCY. Одржали су на стотине концерата у земљи и иностранству, снимали за радио и телевизију Србије, Словеније, Словачке, Чешке, Немачке, Италије, Мађарске… Наступали су у свим значајним салама Београда (КНУ, Сава центар, САНУ, КЦ, СКЦ, Дом ЈНА, Руски дом, сала Београдске филхармоније…). Свирали су концерте са: Београдском филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС, Оркестром Дома војске, камерним оркестром “Гудачи Светог Ђорђа”, а Сања Бизјак је одржала солистички концерт у сали Bösendorfer у Бечу и свирала са Есенском филхармонијом Бетовенов B-Dur концерт који је преносила сателитска телевизија 3SAT (https://www.youtube.com/watch?v=-3_pqF-ekh8).
Као посебан вид музичког и пијанистичког усавршавања, Злата Малеш је, са својом класом, осмислила низ пројеката који су имали велики одјек у музичкој средини. Осим десетина целовечерњих тематских концерата са делима: Шопена, Листа, Рахмањинова, њени ученици извели су “Годишња доба” П. И. Чајковског, са стиховима на руском и српском језику (1995. и 2002). Овај пројекат је снимио РТС као свој архивски снимак за Школски програм. Њени ученици, са балетском групом, извели су интегрално клавирску транскрипцију балета “Ромео и Јулија”, С. Прокофјева, у Руском дому (1997).
Године 2006, поводом 250-те годишњице рођења В. А. Моцарта, Злата Малеш је организовала изузетно посећен и оригинално осмишљен концерт “Моцарт и Салијери – вече помирења”, у великој сали Дома војске, на којем су наступили њени тадашњи и бивши ученици уз пратњу симфонијског оркестра. Нека дела Салијерија су по први пут била изведена у Београду, а концерт је оцењен од критике као “најинтересантнији пројекат у Београду поводом годишњице Моцарта”.
Разумевајући потребу за очувањем баштине, Злата Малеш је са својим ученицима осмислила концерт “Вече савремене музике српских композитора” који је одржан у Културном центру Србије и Црне горе, у Паризу, маја 2005. године. Пројекат су подржали Француски културни центар, Секретаријат за културу Београда, Секретаријат за образовање и Републичка дирекција за међународну сарадњу. Концерт је одржан у многим салама Београда и широм Србије. На концерту су премијерно изведена дела Ивана Јевтића – посвећена класи проф. Малеш, као и дела Марка Марића, ученика Злате Малеш.
Још један необичан пројекат “Концерт за пуууууууно руку”, поводом 30 година уметничко-педагошког рада, одржан је на КНУ у јуну 2008. године. Овај концерт је снимила Радио телевизија Србије (https://www.youtube.com/watch?v=5Yn-KSSU5BY). На њему су учествовали сви њени некадашњи ученици који су свирали у 4, 6, 8, 12 и 16 руку. Злата Малеш је наступила у делу за 8 руку “Skerco tarantela”, које је Дејан Деспић посветио њеном јубилеју.То дело такође је извела у Новом Саду, у Синагоги, и на Годишњој конференцији EPTA, као и у неколико сала у Београду.
Последњи пројекат, “Музичке приче”, реализован на КНУ, 14. фебруара 2010. године, настао је из потребе да се публици (нарочито младој) приближе често апстрактни музички садржаји кроз удруживање више различитих уметности. Стихове Бранка Ћопића у Деспићевој Музичкој сликовници “Фауна” говорила је позната глумица Рада Ђуричин. Она је била наратор и у музичкој бајци С. Прокофјева “Пећа и вук”. Концерт је снимљен за Радио Београд.
Злата Малеш је била идејни творац и један од главних организатора добротворног концерта “Руке које виде”, организованог 2004. године, поводом 65 година Школе. На овом концерту су наступили некадашњи, а данас славни ученици школе: Стефан Миленковић, Јасмина Трумбеташ, Маја Богдановић, Лидија и Сања Бизјак и многи други. Концерт је изведен на КНУ и на тај начин је прикупљено 10.000 евра за куповину софтвера за штампање нота за слепе и слабовиде ученике, јединог у Србији.
Поводом одласка проф. Злате Малеш у пензију, њени некадашњи ученици су децембра 2013. године, на КНУ приредили незабораван и јединствен концерт као праву “живу” монографију, назвавши га “Злати у част”. Уз интервјуе познатих музичара са којима је Злата Малеш сарађивала, извели су дела са којима су некада побеђивали на такмичењима, као и транскрипцију Бетовенових симфонија за клавир у 8 руку (http://vimeo.com/89081120). За сам крај, Марко Марић је компоновао вокално инструментално дело “Злати у част”, у чијем су извођењу учествовали сви њени некадашњи ученици.
Најновије пројекте – концерте под називом: “Позови М ради музике” урадила је, почетком 2015. године, са својим некадашњим ђацима а сада врсним музичарима, у сарадњи са Уметничким ансамблом МО “Станислав Бинички” и диригентом Павлом Медаковићем. На концертима су извођена дела композитора са почетним словом “М” (Моцарт, Менделсон и Марић). Дело Марка Марића изведено је премијерно. Концерти су одржани 30. јануара, у Дому Војске и 1. фебруара, на КНУ и добили су одличне критике Гордане Крајачић у “Књижевним новинама”.
Злата Малеш је чланица бројних домаћих и међународних жирија и добитница многих педагошких награда. Одржала је многобројне семинаре, а на Факултету музичке уметности у Београду ангажована је по позиву као предавач на предмету Методика наставе клавира.
Линкови:
https://www.youtube.com/watch?v=NnvnttOgQgw
https://www.youtube.com/watch?v=XXmmXq1v2mA
https://www.youtube.com/watch?v=Au8YB2G2Cs0
https://www.youtube.com/watch?v=HbGlfKEwE8E
