Српски кривак Мисли српски делај светски
ДАН И НОЋ
Дан је завршио своје дневне обавезе и сео да се одмори, када је дојурила Ноћ и још са врата довикнула брату:
– Нешто морамо да мењамо. Колико већ година, ма какви година, векова, ехеј, свакодневно радимо исти посао, Ти бринеш да им у школи и код куће буде увек светло, да могу да уче, да се играју у природи, да уживају у њеним лепотама, ја их успављујем, бринем о њиховим сновима, покријем их да не озебу… Зашто се надлежни не договоре да нам радно време буде као на Северном полу – свако од нас ради по шест месеци, нема овог трчања да стигнеш на време, нема панике…. истина, лако би ми било да наш дечји народ успавам, али морао би да ми покажеш како да их будим…
– Ако до тога дође, одговори Дан, Твој пријатељ из Чудне шуме, петао Петко, кукурикаће увек када Ти будеш хтела. А сад довиђења до мог сутрашњег доласка, када ћу и Тебе и децу изненадити причом која не успављује, већ буди и помаже ђацима да се преслишају из српског, математике, историје…
Ноћ је хтела да чује шта је то Дан смислио, али он је већ био отперјао и она је прво сачекала да гладнице вечерају, да се припреме за спавање, хтела је да их подсети на прање зуба, а онда се пљеснула по челу и промрмљала:
– Препричаћу им оно што сам видела у Чудној шуми, на њиховој ТВ Жир, чини ми се да се емисија звала
ЗУБОБОЉА
Освануо је леп, сунчан дан. У свом шумском апартману медвед Момчило, још увек бунован и у пиџами, чекао је да му његова Персида донесе прву јутарњу кафу и новине. Његово величанство, краљ свих животиња, Борислав Први, бирао је круну за тај дан, а у студију ТВ Жир, Миа се шминкала пред огледалом, док је Коста претурао по папирима и гледао на сат, јер је после филма о ланету Бамбију требало емитовати вести.
Сви су се радовали још једном лепом дану, осим јадног Зеке Леке, кога је целе ноћи болео зуб. Узалуд је стављао облоге од зелене салате, узалуд је превијао брезову кору… Из комфорне кућице коју је својеручно направио испод корена једне букве чуо се његов вапај:
– Јаој, јаој, боли, не престаје. И то боли мој најважнији, мој најлепши зуб, моје најважније оружје у борби против глади… Како је само оштар, како за трен ока просто исецка шаргарепу или купус, шта ћу ја без њега, обрао сам бостан… Све телевизије на свету дају емисије у којима лекари саветују, а ова наша ТВ Жир још ниједном није довела неког лекара…
Истог тренутка када је укључио телевизор, на екрану је видео Миу како најављује изузетни догађај за становнике Чудне шуме – свечано отварање ординације за поправку и вађење зуба. Коста, кога су гледаоци од миља звали Коле, најавио је специјалног извештача са места догађаја – пауна Светозара.
Слика је говорила више од речи. Светозар, обучен по последњој моди, са обавезном лептир машном, држао је крилима микрофон и као врхунски репортер, објавио да се налази у ординацији докторке Лије Валерије која ће од сада бринути о зубима свих гледалаца ТВ Жир… Затим је на углађени начин, као што то раде сви пауни на свету, замолио госпођу Валерију да за гледаоце каже зашто зуби боле?
Док је Зека Лека појачавао тон, докторка је објашњавала да је разлог у небризи и лењости, да је зубима неопходно да после сваког јела и нарочито пре спавања буду очишћени од остатака хране и опрани. То значи, рекла је Валерија, да су четкица и паста неопходни свима који хоће да сачувају своје зубе.
А онда је паун Светозар упитао власницу ординације ко ће бити њен први пацијент? Лија Валерија је знала колико јој значи ова бесплатна реклама и зато је одговорила, да ће оном гледаоцу ТВ Жир, који први стигне у ординацију бити бесплатно или поправљен или извађен покварени зуб.
Лека је у трену схватио да ову шансу не сме да пропусти.
Оставио је укључен ТВ, узео скејт и одјурио пречицом до ординације, утрчао је као без душе и сео на зубарску столицу.
Лија Валерија је једва дочекала првог пацијента. Паун Светозар и камера ТВ Жир били су спремни на директан ТВ пренос. Докторка је најумилнијим гласом замолила Леку да се не плаши док му она прегледа све зубе и открије ком зубу је потребна поправка.
Мији и Кости се није свидела толика срдачност лије Валерије, уплашили су се да докторка не одоли искушењу и не покуша да на свој начин излечи пацијента. Присуство ТВ камера ће је спречавати све док се поправка буде директно преносила, али када се програм буде наставио из студија, може свашта да се деси. Да би то спречили замолили су телефоном медведа Момчила и лава Борислава да се као случајно нађу у ординацији.
Сви становници Чудне шуме су са узбуђењем пратили пренос поправке зуба.
Многи су стали пред огледало и погледали у каквом су стању њихови лепотани. Кљове слона Добрила су се цаклиле од белине, веверица Верица је крцнула неколико ораха да провери како раде, крокодил Роки је шкргутнуо неколико пута…
Нико није могао да поверује да докторка може да буде толико љубазна. А она, она се топила од милине:
– Леко, Лекице, у последњем тренутку сте стигли код мене. Ваш прелепи зуб напао је каријес и да сте оклевали још неколико дана морала бих да га извадим. Ваша пријатељица Валерија је ту да га поправи и оспособи да буде као раније. Морам да признам да са том марамом око главе баш дражесно изгледате.
– Нисам баш сигуран да бих баш данас поправљао зуб, одговорио је Лека, али пошто ТВ Жир врши директан пренос…
Докторка је заводљиво махнула репом, стала пред камеру и помало уображено рекла:
– Било би ми заиста драго да наш ТВ Жир уживо прикаже како се поправљају зуби, али морам да упозорим уредника да ће поправка бити нешто дужа…
Уследила је Мијина најава оног што је очекивало гледаоце:
– Драги пријатељи, почиње први пренос поравке зуба у историји телевизије. Сви ћемо бити сведоци како спретан и пажљив доктор може за кратко време да вас ослободи несносних болова и да вам омогући да поново можете да користите своје сопствене зубе у свакодневној исхрани.
Вешти репортер и камерман паун Светозар је пратио лијине покрете, чуло се зујање бушилице, ту и тамо би се чуо Лекин јаук и видело његово трзање, да би, кад је све било завршено, Валерија помиловала пацијента по глави и додала му чашу воде.
Поправка је протекла на најбољи могући начин. Лија је била мајстор свог заната и Лека је био као препорођен. Ипак, питао се шта ће бити са њим када пренос буде завршен.
Паун Светозар је, како то чине искусни репортери, пре краја преноса дао завршни коментар:
– Драги гледаоци, видели сте и сами да се не треба плашити посете зубару. Добро би било да не чекате да вас зуб заболи, него да повремено скокнете и проверите да ли су вам зуби здрави. И не заборавите, важно је да свакога дана после јела и обавезно пре спавања оперете своје лепе зубе. Захваљујемо госпођи Валерији на гостопримству. Ваша ТВ Жир постоји само због вас.
Док је паун говорио, Валерија се смешкала и једва чекала да се камере искључе и репортер оде… У том тренутку отварила су се врата ординације и унутра су банули медвед Момчило и лав Борислав, који су одмах забрундали, односно благо рикнули:
– Валерија, честитамо! Леко, заиста си био храбар!
Збуњена и љутита лија је кроз зубе одговорила:
– Ви сте изгледа заборавили да је ово ординација и да се посете заказују…
Пренос је имао неочекиван крај. Миа и Коле су били задовољни што им је план успео, а медвед Момчило, лав Борислав и зека Лека радосни што се све лепо завршило. Док је Лија Валерија очекивала следећег пацијента, шумом је одјекивала песма, коју су певала три загрљена пријатеља:
Нек’ одјекну гласно бубњеви и трубе,
док још није касно причувајте зубе!
Шта је после јела савет нама свима –
да поклониш пажњу тим лепим зубима.
Зато служе четкица и паста у туби,
свако ко их користи – здрави су му зуби!
