Песме за 39. недељу 2013.

 

266. СЕПТЕМБАР ЈЕ
Понедељак, 23.9.2013. 

Септембар је, и то “дваестрећи”,
многи кажу “заиста је штета”,
хеј, јесени, хајде одмах крећи,
нема више твог другара лета.

Септембар је, и то “дваестрећи”,

гледај, гледај, зар ниси занесен,
знамо да ћеш свима рећи:
“Ево стиже једна лепа јесен.”

Септембар је, и то “дваестрећи”,
око Тебе играју се боје,
дуње бери, на орман их мећи,
оне воле баш ту да Ти стоје.

Септембар је, и то “дваестрећи”,
воће зрело, а Ти сав понесен,
зато треба свима гласно рећи:
“Хеј, другари, стигла нам је јесен!”

  267. ЋАО ЛЕТО…
Уторак, 24.9.2013.

Лето је најзад отишло даље,
тужно к’о они који лето воле,
и зато свима поздраве шаље,
неће да смета – зна се, због школе.

На топло лето сећање оста,
на море плаво и сунце врело,
да ли је било купања доста
и да л’ је тело остало бело?

И дан је тужан – пост’о је краћи,
а лишће јадно пати и жути,
ђак не сме време да траћи,
већ шлаг од знања мора да мути.

Ал’ ипак нису сви ђаци исти,
знам дечака који није потресен,
тај једва чека грожђе да слисти,
и зато воли тек дошлу јесен!

  268. О ЛУБЕНИЦИ
Среда, 25.9.2013.
 
Има један девојчурак,
досадан је к’о стеница,
маму моли, тату јури,
једе јој се лубеница.

Познато је да је Лена
породична миљеница,
зато ће се пред њом наћи
згодна, слатка лубеница.

Шта ће са њом да се деси,
можда људи знали нисте,
када се пред њима нађе,
деца је у трену слисте!

  269. ПЕСМА О ШЕШИРИЋУ
Четвртак, 26.9.2013.


Кроз прозорчић стално вирић,

плави, згодни, леп шеширић.

Један Неша, зван Неширић,
заглед’о се у шеширић,
а шеширић има цветић,
од кога је распаметић.

 А онда га нешто клепић,
видео је још и репић,
који је врло, врло страшнић,
јер га веже плави машнић.

 Неша више није мирић,
стално мисли на шеширић,
око му се, људи, лепић
и за машнић и за репић.

 Сунце сија, ветар пирић,
окуп’о се наш Неширић,
обрис’о га жут пешкирић.
Неша седа тад за сточић,
писмо мора брзо срочић.

 С храста га је глед’о жирић
и вирнуо у папирић.
Тајну, молим, ви не ширић,
јер је писмо за шеширић!

   

 

 

 

   
270. О БУНДЕВИ
Петак, 27.9.2013.

Тек што сунце почне да изгрева,
у њиви се већ буди бундева,
изнад себе кукурузе види,
да л’ ће неком од њих да се свиди?

Клипови се као сунце жуте

и бундеве задиркују, љуте,
чак и песму клип бундеви пева:
“Ти си тиква, ти ниси бундева!

“Пун си себе – то ти лоше стоји,
кукурузу, крај ти је у проји.
Комшинице, нос ме мој не вара,
ти ћеш бити ипак бундевара.

Баш се тако збило – описи су верни,
а наставак следи, зна се где – у рерни!
Шта ће на то рећи принчеви, принцезе?
Бундевара, проја – нека буду мезе!

  271. ДУГМЕНЦЕ
Субота, 28.9.2013. 

Жали се Миленце –
фали му дугменце!
Чуло је кученце
да другар Миленце
сад нема дугменце.
Скочило кученце,
гурнуло буренце,
пронашло дугменце.
Смешка се Миленце,
јер му је кученце
донело дугменце.
Зар није кученце
право срцуленце? 
      

  272. ПИТАЊА
Недеља, 29.9.2013.

Зашто Јоца по цео дан жвоца?
Зашто Љиља не воли да риља?
Зашто Вера увек инат тера?
Зашто Ђоле много мрзи школе?
Зашто Мирка другарице дирка?
Зашто Саша глуми да је паша?
Зашто Соња будна сања коња?
Зашто Зора да закера мора?
Зашто Мира увек јела бира?
Зашто Пера стално инат тера?
Зашто Ђура бицикл и низбрдо гура?
Зашто Влада не миче из хлада?

Оваквим се питањима деца стално часте –
ал’ то није чудно, од тога се расте!