Српски кривак Мисли српски делај светски
Проф. др Милоје Ракочевић, редовни члан Српског кривака, позива све заинтересоване на предавање под називом Наука и религија, у оквиру пројекта Наука и православље у свету.
Овом приликом присутнима ће се обратити Проф. др Милоје Ракочевић, на тему ЧЕТВОРО ОЧИЈУ У СПОЗНАЈИ СТВАРНОСТИ: ОДНОС НАУКЕ, ФИЛОЗОФИЈЕ, УМЕТНОСТИ И РЕЛИГИЈЕ.
У предавању се полази од идеје да се у спознаји укупне стварности морају узимати у обзир све четири линије могуће спознаје: наука, филозофија, уметност и религија. Уз кратак осврт на цивилизацијски ток њиховог односа, у предавању се предочавају нова виђења у чијем средишту су метафоричност, кодогеност и семиотичност феномена у природи и људском стваралаштву; на општем плану, као и на конкретним примерима. Од времена кад је Фредерик Клеменц (Frederic Edward Clements, 1874–1945), године 1916, предочио да се свака биљна заједница на планети мора посматрати као јединствени организам, метафора је ушла и у природне науке, а са њом и разумевање да без филозофије наука бива ускраћена за суштину спознаје (повратак епистемологије на велика врата). У најновије време, уз генетски код појављују се и теорије о биолошким кодовима уз постављање питања да ли је кодогеност онтогенетска и семиотичка суштина, или је у питању само позајмица назива зарад лакшег физичко-хемијског тумачења. То је други повратак филозофије у припомоћ науци. Предочавањем детерминације периодног система хемијских елемената златним пресеком (половином 20. века), а такође и генетског кода (крајем 20. века), успоставиле су се и нове везе науке и уметности. С друге стране, на нов начин се поставило и питање егзистенције стварности као такве, па је то питање неминовно поново водило и ка новом успостављању везе између науке и религије.
Поред професора Ракочевића, излагаће и Његова Преосвећеност др Максим (Васиљевић), Владика Лос Анђелеса и западне Америке, на тему ПРИРОДНЕ НАУКЕ И ТЕОЛОГИЈА.
Које су тачке додира природних наука (биологије, физике, медицинске терапије и др.) и теологије које би омогућиле њихов смислени дијалог? Неопходност комплементарног и мултидисциплинарног приступа потиче од чињенице да људску датост обликују а) „пало“ стање природе (схваћене антрополошки и космолошки) која услед неминовног закона ентропије тежи хаосу и б) трансцендентни порив ка истинитом постојању које не жели да зна за смрт и пропадљивост. Живот се у хришћанском искуству не схвата само као уско „морални“ или „духовни“ (насупрот соматском и физиолошком) него као комплексна чињеница и као стварност богоданог живота у свим димензијама, од анималног и соматског, преко психичког и духовног до космичког. Теолог истражује људску природу у њеној конкретној датости (хумана физиологија), али је и мери у светлу личности Христа. Док наука приступа питању човека интроспективним кретањем и технолошки потпомогнутим загледањем у самог човека, дотле теологија о човеку дискутује као о неодредивом бићу које се може разумети једино у светлу његовог односа према изван-људским стварностима. У том смислу може или мора бити додира, преплитања или подударања између теологије и науке. Створен по слици савршенога Бога, човек незаустављиво хита ка своме Прототипу, не успокојавајући се на хоризонту природе, јер „бездан“ Божије љубави трајно призива „бездан“ људске слободе.
Предавање ће се одржати у Београду у Музеју науке и технике, 18. маја 2018. године, са почетком у 18 часова.
Више информација можете пронаћи у линковима испод:
Наука и религија О предавачима
Добродошли!
