Песме за осму недељу 2013.

Страшно су се свађала, свађала
друга два, друга два,
прво су се вређала, вређала
друга два, друга два,
ружне речи ређала, ређала
друга два, друга два,
варница је креснула, креснула,
песница је севнула, севнула,
тек се онда пренула, пренула
друга два, друга два.

Шта ту може да се рекне,
кад друг друга руком клепне.
Тад тишина влада мукла,
светом већ је брука пукла,
да се два другара тукла.

Какав савет сада следи,
нек’ о томе прича кружи,
победник је онај другар
који свом другу руку пружи!

Сваког јутра један радозналко
кроз завесу у двориште вири,
нос му прозор „притиснуо” мал’ко,
са истином он се тешко мири.

Лично, јуче, своје санке слага,
судбина им не мож’ бити грђа,
обећ’о им снег – од њега ни трага,
санке плачу, јер их једе рђа.

Горке сузе радозналко лије,
распуст прође нашем другу ђаку,
а он није ни стао на скије,
још му чаме кући у буџаку.

Знај, да љути ми на тебе ми смо,
како да ти кажем: „Зимо, зимо, драга”,
шаљемо ти протест, а не писмо,
питамо те: „Што си тако блага?”

„Кад ћеш зимо пахуље да сејеш,
обећањем немој да нас вараш,
почни прави снег да вејеш,
нећеш ваљда да нас разочараш!”

Број се десет добија, каже једна рода,
кад се цифри један згодна нула дода.

Зна се шта су мотке, зна се шта су штуле,
а шта су то стотке – то је бројка један,
али са две нуле.

А шта ли три нуле уз број један раде?
Бројеви су такви названи хиљаде!

Ако вешти мајстор шест нула направи,
ти их одмах узми и уз један стави.
Овој лепој бројци бићеш увек склон,
кад је у џеп ставиш – имаш милион!

На шта личи један и још девет нула?
То је царски дворац с пуно лепих кула.
Нуле су ту цару верна лична гарда,
број написан тако – то је милијарда!

Баш је све то лепо, чак није ни лоше,
кад се нуле користе и још стално троше.
Једино се буни рачунџија Неша,
јер бројеве с нулама он увек помеша!

Шта она глава смишља и спрема,
креће на пут, превоза нема,
а њега копка, чак га и грицка,
шта је на крају Сунчевог система.

Oдакле да почне та авантура,
крени од Сунца па до Меркура.
Настављаш пут, нешто те тера,
чека Те згодна, лепа Венера.

Шта затим следи, похитај даље,
Твоја Ти Земља поздраве шаље.

Зашто си сада друшкане стао,
ово си небеско тело баш добро знао,
сети се само кол’ко си пута са Марса пао.

Вешт си и спретан, алал Ти вера,
стигао си чак до Јупитера.
Нешто Те кочи, нека Те гурну
одмах ћеш бити на Сатурну.
Живот је заиста и брз и буран,
ниси ни трепн’о, а ту је Уран!

Они који су били, хвале се и куну,
да је за школарце бања на Нептуну.
Пут је при крају, већ пада сутон,
на Тебе се смешка велики Плутон.

„Где сам то био?” – гласно се питаш
докле по књизи шпарташ и скиташ.
После узбуђења чека Те кревет.
Лаку ноћ Ти желе
Сунце и планета девет!

И док си дланом лупио длан
наш јунак почиње да сања сан
креће од сунца.

Кад ме тата грди,
јављају се сметње,
правим се да не чујем
све његове претње.

Није важно доба,
зимско или летње,
када сину прети,
исте су му кретње.

Кад би тата знао
да не вреде претње,
знао би шта значе
заједничке шетње.

Од сина би чуо
да му страшно фали
што га његов тата
врло ретко хвали!

Кад се црта нек’ је бео,
реке ће му дати хлад,
знамо да си баш то хтео,
добио си Београд.

Покрај њега лађа плови,
старе куће, а он млад,
због тога га зову Нови
и додају оно Сад.

Да л’ по ћупу ил’ што прија,
кад си томе граду гост,
многи знају да Ћуприја
значи исто што и мост.

И на крају пита ‘тица,
од суботе шта је мање?
Одговор је Суботица!