Удружење “Српски Кривак” је добровољно, неполитичко и непрофитно удружење грађана, са седиштем у Београду, које је основано ради: окупљања, дружења и сарадње слободно мислећих, угледних и успешних људи, под геслом
МИСЛИ СРПСКИ ДЕЛАЈ СВЕТСКИ.
Оснивачка скупштина је одржана 6. јуна 2010. године, у Селевцу, на њиви Драгослава Лазића засејаној нарочитом сортом домаћег белог кукуруза, Српским Криваком, по коме је Удружење добило име. Оснивачкој скупштини је присуствовао 21 оснивач, међу којима је било: осам доктора наука, три магистра и седморо са завршеним факултетом. На Оснивачкој скупштини усвојен је Статут и друга документација, а изабрано је и руководство Удружења.
По завршетку Оснивачке скупштине, оснивачи Удружења су се, у Цркви Св. Тројице у Селевцу, помолили господу Богу за успешан почетак рада. Ова црква је саграђена на најлепшем месту, у средини села, по изричитој жељи Књаза Милоша Обреновића, који је у ту сврху подарио пет стотина гроша.
Са површином од 146 квадратних метара и дозиданим тремом, ова црква спада међу највеће цркве брвнаре у Србији. Надлежне државне службе за заштиту националне баштине у Србији прогласиле су селевачку цркву брвнару спомеником културе од посебног значаја.
Њива на којојој је основано Удружење налази се на ширем подручју археолошког налазишта “Старо село” у Селевцу. Ово налазиште припада тзв. винчанској неолитској култури, која је цветала на широком простору централног дела Балканског полуострва, у дугом временском периоду, а свој врхунац је достигла око 3.800 године пре нове ере. Средиште ове културе налазило се на подручју “Белог брда” у данашњем насељу Винча код Београда. Сматра се да је винчанска култура, у свом времену, била једна од технолошки најнапреднијих праисторијских култура у свету.
Археолошка истраживања на локалитету “Старо село” у Селевцу обављена су средином седамдесетих година 20. века, а истраживачки резултати су објављени у капиталној монографији “Selevac: A Neolithic Village in Yugoslavia” у издању Institute of archaeology University of California Los Angeles (UCLA), 1990. Материјални налази са овог локалитета трајно се чувају у Музеју у Смедеревској паланци.
На овој њиви, или у њеној непосредној близини, негде око 1820. године, одиграо се један, за оно доба, скандалозан догађај у коме је учествовао и сам Књаз Милош Обреновић, лично. Неколико година после тога, уследио је нови селевачки скандал који је стигао до “Врховног Суда” у коме је добио свој необични епилог. Приче о наведеним догађајима сачуване су у народном предању, а једна од њих, под уметничким називом “Селевачка приповест“, објављена је у дневном листу “Политика”. Оригинални судски предмет из 1832. године, налази се у Архиву Србије, у збирци Суда Општенародног Сербског под каталошким бројем СОС-946.